Бранич

350

.БРАНИЧ'

познатом ,,Јуристише Вохеншрифт" бр. 1 (1935 стр. 14) 17. Овај наш приказ може. ипак да нам покаже, колики је колосални законодавни рад на овом пољу савладао велики борац за немачко право, вођа правног фронта министар Др. Франк и Министар Правде Др. Гитлер и његови сарадници. Као црвена нит провлачи се кроз све ове законе мисаб водиља о „колективитету при предузећима" и о „вођству предузећа". Немачка је престала да буде подчињена једној класи или једној групи — Немац је данас задојен духом „народне везе" и он се данас и правно осећа као слуга свог народа....

Др. Видан О. Благојевић, адвокат — Београд ДОКАЗНА СНАГА КРШИЧНБ ПРЕСУДЕ "У ГРА» ЂАНСКОМ СПОРУ I. Касациони суд је у својој Општој седници 29. новембра 1934. год, Рев. Бр. 183/2/34. расправио један интересантан случај по питању доказне снаге кривичне пресуде у грађанском спору. Код Окружног суда у Неготину тужилац Ј. тражио је да суд пресудом огласи за иеважећу признаницу на 24.280.— дин. коју му је изнудио тужени Ђ., наводећи, да је у кривичном поступку, и ако је тужени Ђ. пуштен решењем испод суђења због застарелости дела, дело изнуде утврђено, што се види из реферата и разлога судског решења. Окружни суд у Неготину донео је пресуду, коју је и Београдски апелациони суд одобрио, којом је спорна признаница оглашена за неважећу. Навод туженог, да је решењем суда пуштен испод суђења и да је због тога признаница уредна, без вредности је, пошто је од битне важности у овом грађанском спору утврђен факат, да је признаница изнуђена. Да ли је за изнуду тужени Ђ. осуђен или није, нема утицаја на спорно тражење. в Касациони суд је, примедбама свога II. одељења од 2. фебруара 1934. год. Рев. бр. 183/34. поништио пресуду Београдског апелационог суда, налазећи, да решење о пуштању испод суђења »у овој грађанској парници може бити пуноважан доказ само о ономе, о чему гласи диспозитив одлуке суда, а то је, да је оптужени Ђ. пуштен испод суђења услед застарелости дела а не и чињенице утврђене рефератом и разлозима тога решења". Београдски апелациони суд није уважио ове примедбе, већ је 20. августа 1934. год. Р. Бр. 5185 дао противразлоге у којима наводи, да је утврђеним околностима у решењу о пуштању туженог Ђ. испод суђења и саслушаним сведоцима у грађанском спору, утврђено, да је тужилац под претњом иожа, секире, гвоздене полуге и бацања у Дунав потписао признаницу коју му је тужени Ђ. на потпис поднео, али да до осуде туженог Ђ. није дошло с тога што је дело застарило, — §§ 78. и 79. крив. зак. „Према оваквом стању ствари, Апелациони суд је, према извршеном ислеђењу у току овога спора, и одобрио пресуду Ок-