Бранич

ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ

351

ружног суда, да се спорна признаница огласи за неважећу. Налажење Касационог суда, да пом. примедбе истог суда, односно решење Апелационог суда у овој грађанској парници може бити доказ само о ономе, о чему гласи диспозитив одлуке суда, а то је, да је оптужени Ђ. пуштен испод суђења услед застарелости дела а не и чињенице утврђене рефератом и разлозима, — Апелациони суд не може примити. Диспозитив ових одлука најпре не негира чињенице, које утврђују изнуду признанице, већ је последица сасвим особите околности, на основу које је оптужени Ђ. избегао заслужену казну, а која не може ићи њему у корист, противно ислеђењу, којим је у току овога спора сасвим противно утврђено. Застарелост права на кривично гоњење и кажњавање не утиче на грађанске правне последице учињеног дела, чије је постојање овде потпуно утврђено, што се јасно констатује и у реферату и у разлозима судских одлука у кривичном поступку и такве констатације, без обзира што нису унете и у диспозитив тих одлука, (што често бива и код кондемнаторних пресуда), потпун су доказ у смислу §§ 187. и 188. гр. с. п." Касациони суд је 29. новембра 1934. год. у својој Општој седници под Рев. Бр. 183/2/34. усвојио ове против разлоге, оснажио пресуду Београдског апелационог суда а примедбе свога II. Одељења одбацио. 1 ) У наведеном случају Касациони суд је са два нижа суда, противно једном свом Одељењу, нашао, да одлука донесена у кривичном поступку, којом се једно лице пушта испод суђења, и поред потпуно утврђеног дела и кривичне одговорности, услед особене околности — застарелости, „не утиче на грађанске правне последице учињеног дела". Констатације изнете у реферату и разлогу одлуке донете у кривичном поступку, „без обзира што нису унете и у диспозитив одлуке (што често бива и код кондемнаторних пресуда) потпун су доказ у смислу §§ 187. и 188. гр. с. п." Дакле, не обавезује грађански суд само оно што је у диспозитиву кривичие одлуке речено, чак и кад је она ослобођавајућа, већ и оно што је у њеном реферату и разлогу констатовано, чак кад то иде противу ослобођеног лица услед нарочите околности — застарелости. Другим речима, грађански суд не веже последица настала услед те особене околности — застарелости, већ оно што је у кривичном спору утврђено, у овом случају изнуда. Кривично правне последице утврђене кривичне радње производе своје дејство и у грађанском спору: изнуђена, дакле кривичном радњом постала исправа, не може произвести дејство у грађанском спору, и кад се њен поништај тражи, суд ће то пресудом тужиоцу досудити. У овде наведеном случају, Касациони суд утврђује да доказна снага кривичне пресуде у грађанском спору није формалне ирироде. Није битно да ли је једно лице за претстављену кри-

х ) Ову је одлуку Опште седнице Касационог суда саопштио г. Тихомир Иванотћ у Браничу за април 1935,