Бранич

ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ

357

оштећења и неспособности за рад проузроковане оштећенику телесном повредом и питање дужности причиниоца повреде на накнаду штете. Он ће ценити и остале чињенице које кривични суд није узео у обзир, што се само од себе разуме.") III. Гледана кроз призму новог гр. п. п. горе наведена одлука Опште седнице Касационог суда не би могла са законске стране да издржи критику, јер би била противна јасном слову § 364. гр. п. п. Али то никако не значи да по новом поступку Касациони суд не би могао да донесе исту одлуку, само друкчије образложену. Јер оно што се по новом поступку може нападати у горњој одлуци, јесте разлог, а не и суштина пресуђене ствари, пошто иначе, одлука Касационог суда почива на потпуно утврђеним чињеницама и на правичности. Општа седница као грађански суд узела је да је веже оно што је у кривичној пресуди утврђено, без обзира што је у питању ослобођавајућа кривична пресуда, сматрајући, да је таква кривична пресуда обавезује с погледом на то, да је и рефератом и разлогом кривичне пресуде (решења) утврђено постојање кривичног дела изнуде и кривична одговорност учиниоца. Кажњивост није наступила због застарелости, дакле због околности која не ништи постојање дела и кривца, већ само кажњивост. За то своје становиште Општа седница је се позвала на §§ 187. и 188. гр. суд. пост. По новом поступку то баш не би било тачно. Ове констатације нису потпун доказ за грађански суд у ослобођавајућој пресуди, али грађански суд може провести цео доказни материјал из кривичног спора па пошто га слободно оцени по §368. гр. п. п. може донети своју пресуду која би одговарала тачно утврђеном стању ствари у кривичном спору. Тај факат што је по среди ослобођавајућа пресуда — овде због застарелости, утиче на грађански суд само у толико, што је он слободан да проведе све оне доказе које је и кривични суд провео и да цени све околности које је и кривични суд ценио, тако да грађанским путем пружи пуну грађанску заштиту оштећеном лицу кривичном радњом ко]"у му кривични суд због особене околности — застарелости, није могао пружити. Према томе, и ако по новом поступку грађански суд не би могао узети ослобођавајућу кривичну пресуду као потпун доказ за постојање дела и утврђивање кривичне одговорности учиниоца у см. § 364. гр. п. п., ипак он не би могао пружити правну заштиту једној изнуђеној признаници, пошто би тај факат исто онако као и кривични суд, проведеним доказима, а по слободној

") В. нашу примедбу под 10.), 15.) и 16.). — Др. Фрања Горши%: ор. сИ. књ. II. стр. 104.: „С тога грађанске судове веже само осуђујућа пресуда, а не и пресуда ослобођавајућа, па ће у случају ослобођавајуће пресуде судија по своме уверењу судити на основу доказа проведених у грађанском парничном поступку. {О. в. с. од 8. марта 1911. год. Рв. 25/11, Гл. У. Н. Ф. 5392.). Ослобођавајућа пресуда долази у обзир само као доказни разлог за слободно оцењивање доказа у смислу § 368. гр. п, п."