Бранич

358

„Б Р А Н И Ч"

оцени истих утврдио у смислу § 368. гр. п. п. Јер, ниједан зак. пропис не даје право суду, да изнуђеним исправама призна пуну доказну снагу као и слободно издатим исправама, а у коикретном случају, грађански суд је баш и законом позван, само из других разлога него што их је употребио Касациони суд у одлуци своје Опште седнице, да оштећеном пружи пуну грађанско-правну заштиту, кад му је кривични суд, због особене околности, није могао пружити. 18 ) IV. Постоји још један случај предвиђен у старом српском гр. с. п. и у новом гр. п. п. када одлука кривичног суда обавезује грађански суд. То је кад се при извиђању обелодани „какво казнено дело кога иарничара, а од ислеђења овог дела и иресуде зависило би решење грађанског иишања" —§ 174. гр. с. п., па суд услед ове околности прекине грађанско извиђање и нареди кривично поступање противу кривца. Касациони суд је протумачио овај зак. пропис у томе смислу, да његовој примени има места а) само у случају да се у грађанском поступку „обелодани какво казнимо дело кога парничара* а не и кога другог лица, и б) да се то дело гони по званичној дужности а не по приватној тужби, јер у том случају „парнична страна мора изрично да истакне захтев да се са парницом застане и отвори кривично поступање". 19 ) Овај случај нови парнични поступак нормира на много потпунији начин. У § 255. гр. п. п. изрично каже: „Ако се у току аарнице иојави сумња о каквом кривичном делу, које би, кад би се утврдило и иресудило, било од одлучног утицаја на одлучи• вање о иравном саору, може веће наредити да се аарница ирекине док се не сврши судски кривични постуиак. Такав се ирекид може нарочито наредити, кад има разлога сумњи, да је исарава важна ао одлучивање о аравном саору лажна или лажно ареиначена, или да су лажно исказали о битним околностима странка, сведок или вештак, а чији би исказ веће иначе вераватно узело у обзир ари одлучивању. Кад се иравноснажно сврши судски кривични аостуаак ареузеће се арекинути иостуаак у главној ствари ио иредлогу или ао службеној дужности. и20 ) 18 ) В. примедбу под 17.). Нарочито одлуку саопштену код Др. Агатоновића: ор. сИ. стр. 257. под 7: „И без претходног кривичног поступка може услиједити пресуда којом се досуђује оштета из кажњивог деликта". — В. одлуку саопштену код Др. Фрање Горшића: ор. сМ. књ. II. стр. 104. у којој се каже да суд оцењује да ли кривично дело повлачи за собом и накнаду штете без обзира да ли је кривична пресуда ослобођавајућа или осуђујућа, — Верона-Зуља: ор. сК. стр. 464. у истом смислу. Према томе, у случају који је расправљен у Општој седници Касационог суда и по новом поступку Касациони суд би донео исту одлуку, само са других разлога. Он би нарочито истакао, да се не може пружити приватно-правна заштита једној исправи посталој кривичном радњом — изнудом. 19 ) В. Лаза Урошевић: Грађанско судски поступак испод § 174. где је саопштена одлука Касац. суда бр. 9747 од 7. септембра 1910. год. — В. такође Правосуђе Касационог суда за 1926. од Др. Гојка Никешића под § 174. грађ. суд. пост. и Судску праксу Србислава Ковачевпћа, такође саопштену под § 174. грађ. суд. пост. го ) Овом §-у одговара § 191. аустр. грађ, парв, пост.