Бранич

ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА 365

мислимо да дају нама за право кад тврдимо, да је веровање у утврђивање материјалне истине путем метода из грађанског парничног поступка заблуда коју треба што пре исправити, да би доцније разочарења била мања. 36 )

Ђура Суботић, судија — Пожаревац ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА Наш нови, као и већина модерних грађанских парничних поступака, оснива се на начелима усмености, непосредности, обостраног саслушања странака, слободног оцењивања доказа и официјелног управљања парницом. Ово последње, официјелно управљање парницом, које омогућава судији да спречава парничне странке у одуговлачењу парнице, излишним трошковима и разним шиканама на штету суда и странака, изражено је у проклузијама, које су у нашем новом гр. п. п. многобројне, а у неким случајевима онемогућавају проналазак материјалне истине. Начело, пе ргосес!а1 шс1ех ех оЖао важи само за покретање парнице, јер у области приватног права нема и не може бити поступања по званичној дужности пошто је приватно право највећим делом јиз сНбробШуит и странкама стоји на вољу да ли ће своје право употребити, да ли ће га се одрећи и да ли ће тражити заштиту суда ако је неко њихово право из те области угрожено. Али од к;омента литис понденције, односно од почетка првог рочишта, иницијативу странака замењује службено вођење парнице, у којем суд руководи током поступка до краја, одређујући по званичној дужности све што је потребно за правилан ток парнице и доношење пресуде, по слободном уверењу, према резултату целокупне расправе и изведених доказа (§ 368 гр. п.) По овом начелу званичног или судског вођења парнице (§епсћШсћег РгогеззђеШећ) закон је предвидео штетне последице пропуштања, немарности или непокорности наређењима суда. Пропуштања могу да буду или пропуштања права или неизвршење дужности. Последица првог је да је немарни искључен (преклудиран) од вршења пропуштене парничне радње а због неизвршења дужности против немарног или непослушног употребљава се принудно средство. Последице пропуштања наступају или саме по себи (н. пр. када странка не поднесе на време приговор за спречавање парнице који се не мора узети у обзир по званичној дужности, или када благовремено не поднесе правни лек) или на молбу противне странке (као код изостанка са рочишта). Најтеже последице пропуштања наступају када странка пропусти прво рочиште или када у одређеном року не поднесе одговор на тужбу. Ми ћемо овде говорити само о случају када странкз пропусти прво рочиште, јер је правна ситуација иста као и код пропуштања одговора на тужбу. Пре свега примећујемо да је наш законодавац овде отступио 86 ) Што се тиче претходних питања у ванпарничном поступку, о којима го вори § 10. Закона о судском ванпарничном поступку од 24. јула 1934. год., о њима биће речи у особеном чланку, пошто заслужују специјалну пажњу.