Бранич

372

.БРАНИЧ'

одредбу о важности уговора о купо-продаји туђе ствари, али се има ипак узети, ма да постоји и противно мишљење, да такав уговор важи и по нашем праву ш1ег рагЈез и да је он за трећа лица гез ш!ег аНоз ас1а, јер прописима грађанског законика није забрањен, пошто се не противи ни јавном поретку ни јавном моралу, те се не коси са прописима §§ 13. и 538. у. в. § 660. гр. зак. У § 538. г. з. заиста стоји, да се уговор може само о оним стварима учинити. које међу људима пролазе, и које су могуће и дозвољене, али уговор о продаји туђе ствари није ни немогућ ни недозвољен, пошто су туђе ствари у правном саобраћају и могуће и дозвољене. Да овакав уговор важи и по нашем праву, о томе имамо уосталом потврдан одговор и у нашој правној теорији (в. на пр. проф. г. Живојина Перића), а сем тога и овај приказани случај из судске праксе јасно показује да такав уговор вреди, без обзира на пропис § 29. гр. зак., у коме је постављено правило: пешо р1из шпз 1гапз{егге ро{ез4 чиат јрзе ћаће!, које значи само то, да један правни субјекат не може иренети на други субјекат више права него што сам има, а не и то, да једно лице не може закључити са другим лицем уговор, који ће бити евентуално извор за креирање стварних права, и њиме себе у том циљу обавезати, јер реч „дати" у § 29. г. з. равна је речи „пренети", а по нашем праву у смислу § 226. г. з., као и по аустријском, сам уговор не преноси својину ни ш!ег раг1ез ни у погледу трећих лица, него тек предаја, т. ј. за пренос својине потребна су два цравна акта: Ши1из и тосЈиз ас^шгепсН. Друго је питање, да ли се може извршити уговор о продаји туђе ствари. У приказаном случају видели смо да је извршењу уговора ишла на руку та околност, што је продавац у току спора постао сопственик продате ствари на тај начин што је наследио своју мајку, чије је имање био продао, и тако, будући сопственик ствари, у могућности је сада да уговор испуни непосредно онако како гласи. Међутим, питање је, како би стајало са извршењем уговора, да продавац није стекао својство наследника у току спора, а да тужилац остане при тужбеном захтеву да се уговор испуни, т. ј. да му продавац изда тапију. Да ли би продавац у овом случају имао права да тражи раскид уговора због тога, што није у могућности да га непосредно изврши или што неће да га изврши? Извесно је, да по нашем грађанском законику и по претежном мишљењу, које заступа наша правна теорија, по правилу нема места раскиду уговора било због парцијалног било због тоталног неизвршења његовог од стране једног сауговорача, ма да постоји и противно мишљење, те се у случају немогућности непосредног извршења уговора, можетражити његово посредно испуњење од противног уговорача у виду накнаде штете (§ 553. и сл. грађ. зак.). Према томе не само продавац, него ни купац који би имао интереса, не би могао тражити раскид уговора само по томе основу што противни уговорач неће или не може да уговор испуни непосредно. Купац нема права то да чини због тога, што у прописима који се односе на уговор о купо-продаји уопште, није учињено никакво одступање од правила постављеног у § 553. гр. зак., а продавац због тога, што се изузетци од поменутог правила, уколико постоје у §§ 656. и 657. г. з., не односе на случај продаје туђе ствари. Али питање је има ли право тражити раскид уговора продавац или купац по том основу, што је предмет продаје туђа ствар? Несумњиво, да ни купац ни продавац такво право немају с обзиром на горе наведено правило, а ово још ни са тога разлога, што такав уговор, као што је горе наведено, има законске важности и што је купац увек у могућности да продавца принуди било на непосредко било на посредно испуњење уговора. Сем тога поништај оваквог уговора не би се могао тражити ни с позивом на пропис § 538. г. з., јер такав уговор, као што је речено, није ни немогућ ни недозвољен, већ допуштен по закону, пошто је његово дејстзо управљено само на то, да створи за продавца обавезу да на купца пренесе својину ствари, што је свакако за њега-продавца могуће, јер он може продату ствар: или прибавити од њеног правог сопственика па је потом предати купцу и учинити га власником исте у смислу закљученог уговора, или уговор извршити посредно у виду накнаде штете. Наравно, да ће обим права и обавеза уговорача у овом дрјгом случају, где је у питању посредно извршење уговора, бити различит према томе, да ли су оба или само један били при закључењу уговора та1а ЛсЈе, т. ј. да ли су оба или само један знали да је у питању по ч" ; туђе ствари. Тако: а) ако је продаваи био та1а Ме а купац није, па г ^ ^ могао ствар на купца пренети, онда ће иродавац бити дужан да купцу в, ји . цену ако ју је примио, јер је сада држи без основа, и да му накнади не само фактичну штету него и изгубљену корист (§§ 454., 455., 819. и 902. грађ. зак.); б) ако је купац био несавестан а продавац савестан, па прочавац не буде могао ствар на купца пренети, онда купац не би