Бранич

СУДСКА ПРАКСА

373

имао право да тражи никакву накнаду штете, већ само повраћај цене ако ју је дао (§ 557. и 902. гр. зак.); и в) ако су несавесни и купац и продавац, па продавац ни у овом случају не буде могао да ствар пренесе на купца, онда купац има право тражити само повраћај онога што је дао продавцу (цену) и ништа више 4§ 902. г. з.). Из досадањег излагања јасно се види, да уговор о продаји туђе ствари вреди ш*ег раг1ез по нашем грађ. закону, јер није забрањен, и да је могуће његово извршење без повреде права трећих лица, пошто он производи своје дејство само између уговарача. Извршењу уговора не смета та околност, што има за предмет туђу ствар, јер се, према горе наведеном, уговор може испунити посредно у виду једне еквивалентне накнаде. И у случају кад би било доведено у иитање право трећег лица, или кад би било чак и повређено, извршењем оваквог уговора, то своје право његов титулар може увек заштитити тужбом, уколико нема специјалних законских сметњи, а траденс, који неби могао испунити уговор а да не повреди право трећег лица, може бити увек приморан од акципијенса да уговор испуни на посредан начин, као што је горе изложено, пошто његово непосредно извршење није могуће услед повреде права трећег лица, те оваквим начином извршења важност уговора није ни мало умањена. Тако стање ствари постоји према постојећим законским прописима, а оно је мада не у свим детаљима, илустровано у приказаном случају из судске праксе, која је стала на једно исправно и на закону основано становиште, је сваки друкчији начин решења од онога, како га је расправио Срески суд својом пресудом, не би био правилан, нити би одговарао духу закона. Илија Дрљевић испитани судиј. канд., Крагујевац. Кратко задоцнење за иретрес се не може сматрати као одустанак прив. тужиоца од шужбе у см. § 2361Ш СКП. По предмету кривице В. Ћ. код Среског суда за град Београд под Кпс. 699/34., због дела из §§ 300 и 301 кр. зак. обустављен је кривични поступак по § 236/111 суд. кр. пост., што приватни тужилац, односно његов заступник није дошао на претрес у одређено време. Заступник прив. тужиоца је поднео предлог да се допусти понављање поступка наводећи, да је закаснио за претрес свега 5 минута, да записничар још није био ни унео у записник констатацију о недоласку тужиоца, односно његовог заступника, већ да је само на полеђини предмета то забележио оловком; а да то није довољно да се један предмет остави у акта, односно да се по њему прекине поступак сматрајући, да је тужилац одустао од тужбе. Заступник тужиоца је даље између осталог навео: „Овакав поступак суда пак не одговара ни духу законских прописа, ни осећају правичности, јер се њиме <5ез потребе онемогућује тужиоцу да тражи своје право. „Претрес по горњој кривици је био одређен за 20. јуни т. г. у 8,30 часова пре подне, а поред овога претреса истога тога дана суд је код истог судећег судије одредио још и следећих пет претреса:... „Према изложеном суд није имао да суди тога дана само горњу кривицу по тужби мога властодавца, већ још пет других. И када је извршено прозивање по предмету тужбе мога властодавца а странке се нису јавиле, суд је требао да пресуди следећу кривицу по реду, чије су странке биле ту. ,Тако је мериторно објаснио и препоручио и Г. Министар правде својим расписом бр. 38705/32. од 8. јуна 1932. („Бранич" бр. 6 стр. 323 од јуна 1932.) „Није редак случај, да странке дођу у суд у означено време у позиву а да суд не отпочиње суђење у означено време. Исто тако се дешава да суд почне један претрес и исти се отегне тако и толико, да странке из следећег претреса узалуд преседе чекајући читаве сате. Па када је то допуштено услед појмљивих немогућности, онда закон би био и сувише непотпун, ако би тражио да странке баш тачно у минуту буду пред судом и ако узима да је прив. тужилац одуст^о од тужбе зато, што је његов заступник задоцнио на претрес за непуних пет минута". Међутим Срески суд је одбацио горњу молбу заступника прив, тужиоца својим решењем Кпс. 699/34/14 са разлога..Кривични поступак обустављен је у см. § 236 од III к. п. зато што заступник