Бранич

374

„Б Р А Н И Ч«

прив. тужиоца није дошао на претрес у одређени сат. У својој молби за обнављање поступка молилац наводи да је случајно задоцнио само 5 минута. Међутим, како закон тражи да молилац докаже да су га спречила несавладљиве сметње да на претрес благовремено дође, а он у овом конкретном случају није доказао такве несавладљиве сметње, већ сам признаје да је задоцнио својом кривицом, то је суд донео решење као у диспозитиву, налазећи да је молба неумесна и без доказа. „Остали наводи молиочеви ирелевантни су, јер немају основе у закону". На жалбу заступника прив. тужиоца Окружни суд за град Београд решењем својим Кжбр. 29/34. поништио је горње решење Среског суда са разлога: „Из решења Среског суда за град Београд види се да је приватни тужилац М. М. задоцнио за претрес свега пет минута. Окружни суд сматра да ово није довољан разлог за обустављање кривичног поступка, нити се тако кратко задоцнење може сматрати у см. § 236 скп. као одустанак приватног тужиоца од тужбе. Овакво решење Среског суда не одговара духу закона, ни законодавчевој тенденцији. По § 236 скп. недолазак приватног тужиоца сматра се као одустанак од тужбе, пошто својим недоласком приватни тужилац изражава вољу за обустављање кривичног поступка и овде је тенденција законодавчева да он ту вољу јасно изрази недоласком. Међутим у овом случају приватни тужилац није показао вољу да одустаке од свога права гоњења, тиме што је на претрес задоцнио само 5 минута. Исто тако види се да приватни тужилац није показао вољу да од свога права гоњења одустане и из тога што је одмах по решењу Среског суда тражио повраћај у пређашње стање, али је и то овај одбио јер приватни тужилац није могао да наведе несавладљиве сметње које су га омеле да стигне на претрес у одређено време. „Према овоме решење Среског суда не одговара тенденцији законодавчевој, духу закона као ни правичности, а исто тако ни пропису § 235 скп. те га суд са горњих разлога ништи у см. § 331 од III скп." Сошир В. Тренчевић адв. припр. По § 24 криЕ. зак. није аредвиђено да одбрана иушем силе упошребљена ради одбијања прошив-аравног нааада мора 6иша једини начин ца би се овакав наиад избегао, већ само шо да је ова одбрана иошребна ради одбијања нааада; ниши је иак условљено да арошив-аравни нааад за све ареме трајања мора биши вршен исшим срешсшвом. (Пресуда Касационог суда у Београду од 11 јануара 1934 год. Кре. 1024). У кривичном предмету противу М. И. и Б. О., због више крив. дела Окружни суд у Ужицу, пресудом својом од 3 новембра 1933 год. КЗП. 704/32, огласио је оптуженика М. О. кривим за дело из § 179 од. 1 крив. зак. Ценећи одбрану оптуженика, окружни суд је нашао: „Одбрана оптуженог Милосава, да је ово дело извршио у праведној нужној одбрани или бар у прекорачењу исте из страха и плашње, па да у његовој радњи нема кривичног дела — суд не уважава, а ово са разлога: што је за постојање нужне одбране битно да, ко одбије од себе истовремени противправни папад, повредом правних добара нападачевих нужних за одбијање овог напада. У конкретном случају окривљеник се није налазио у таквом стању, да је једини излаз из ове ситуације био повреда правног добра нападачевог, прво стога што је према напред утврђеном чињеничном стању утврђено да је окр. Милосав прошао поред куће прив. учесника Ранка и зауставио се на месту зв. на раскршћу седајући на зид прив. учесника Ранка, и кад је овај изишао са коцем у руци и опсовао му мајку лоповску и на њега замахнуо коцем а није га ударио он-окр. Милосав био је дужан да се склони и побегне и на тај начин избегне напад, и друго стога што у моменту кад је окр. Милосав повредио прив. учесника Ранка, напад од стране овога био је престао самим тим што му је колац испао из руке и није имао чим да врши напад, те оптужени Милосав није био у нужној одбрани. Исто тако суд налази да опт. Милосав није био у прекорачењу нужне одбране од препасти и страха, а ово стога што иако је био прив. учесник Ранко корпулентаи човек ипак он је човек од својих 50 и више година, физички доста изнурен у стадијуму кад је снага човечија у наглм опадању, а на против окр. Милосав је у времену извршења овог дела био младић од 21 год. старости у пуном напону