Бранич

СУДСКА ПРАКСА

375

снаге и способности да савлада јачег човека од прив. учесника Ранка, ово тим пре што није утврђено, да је повређени имао и секиру уза се." По ревизији браниоца оптуженога, Касациони суд у Београду, пресудом својом од 11 јануара 1934 год. Кре. 1024, на основу § 280 Ксп. ослободио је оптуженога од оптужбе, за дело из § 179 од. I крив. зак., са разлога: „Кад је први суд утзрдио чињенице да је опт. Милосав био нападнут од стране прив. учесника Ранка, ударцима коцем, и да је овај напад трајао и после момента кад се од ударца Ранковог по оптуженом Милосаву колац пребио, па чак и после нанетих повреда прив. учеснику од стране оптуженог, јер су се и даље рвали по земљи све док Ранко није повикао у помоћ, а тек у том моменту опт. Милосав ово дело није учинио у нужној одбрани нити прекорачењем исте зато што је био дужан да се пред Ранковим нападом склони и побегне и зато што Ранко од тренутка кад му се колац сломио није више имао чиме да врши напад. У § 24 крив. зак. није предвиђено да одбрана путем силе употребљена ради одбијања противправног напада мора бити једини начин да би се овакав напад избегао, већ само то да је ова одбрана потребна ради одбијања напада. Исто тако у овом пропису није условљено да противправни напад за све време трајања мора бити вршен истим сретством а још мање да мора бити вршен каквим оруђем. Па како је према чињеничком стању утврђеном од стране првог суда Ранков напад на Милосава био је противправан, а започет ударцима коцем по глави, што је код нападнутог Милосава морало изазвати препаст и страх, то и дело опт. Милосава, ма да је овај прекорачио границе потребне да се напад одбије, није кажњиво према § 24 од. III крив. зак. Према томе окружни суд је одлуком својом о питању има ли околности које искључују кажњивост учинио повреду материјалног закона предвиђену у § 337 бр. 1 б) скп. Стога је Касациони суд према § 346 бр. 3 скп. уважио ревизију опт. Милосава и пресуду окружног суда по II делу поништио и према § 346 од. II скп. опт. Милосава на основу § 280 скп. по оптужењу за ово дело ослободио од оптужби плаћања трошкова крив. поступка а оштећеника за своја крив. правна потраживања по § 297 од. II скп. упути на парницу-не мењајући пресуду окр. суда у осталим њеним деловима. Отсшрањивање жига са уаошребљених шаксених марака и продаја њихова иосле ошсшрањивања, чине једно кривично дело, инкриминисано ио § 228 крив. зак. у идеалном сшицају са делом из § 226 крив. зак. (Пресуда Касационог суда у Београду од 3 априла 1935 год. Кре. 293). У кривичном предмету противу В. О. и Д. П., због дела из § 297 од 2 § 228 крив. зак., Окружни суд за град Београд пресудом својом од 11 септембра 1934 год. КЗП. 702/34, огласио је опт. Д. П. кривим, што је од оптуженог В. О. примио једном већ употребљене марке, са њих вештачким путем жигове отстрањивао, на исте стављао гумирабику и давао им изглед неупотребљених марака, па их затим продавао Г. В. и другим лицима, као да су ове марке исправне, налазећи да је тиме учинио два дела преступа прављења и употребе лажних исправа предвиђене и кажњиве по §§ 226 и 228 у в. § 62 кр. зак. Касациони суд у Београду, расматрајући овај кривични предмет по изјављеним ревизијама, пресудом својом од 7 априла 1935 год. Кре. 393, по службеној дужности, поништио је пресуду Окружног суда према опт. Д. П. налазећи да њихова радња чини једно кривично дело из § 228 у идеалном стицају са делом из § 226 кз. са разлога: „Поводом решавања по овим ревизијама Касациони суд је приметио да је Окружни суд на штету оптуженика Драгослава учинио повреду материјалног закона из т. 2 § 337 ксп. јер је суд погрешно узео да у радњи оптуженика стоје два одвојена кривична дела из § 228 и § 226 кз. Напротив, радња оптуженика, која се састоји у отстрањивању жига са употребљених таксених марака и затим у продаји њиховој после отстрањивања, чини једну органску целину и не може се раздвајати на две одвојене радње, пошто оне међусобом нису ничим раздвојене ни временом ни одвојеним умишљајем оптуженика, већ напротив поред јединства времена, јер су једна за другом следовале, оне су међу собом повезане и јединством умишљаја, који је био на то управљен да острани жигове и да тако преправљене марке пусти у промет продајом. Према томе радња оптуженика садржи у себи једно кривично дело, инкриминисано по § 228 кр. зак. у