Бранич

СУДСКА ПРАКСА

377

доказује истинитост и осталих релевантних чињеница у самом кривичном процесу који се води по делу клевете са том разликом што у том случају терет доказивања лежи само на оптуженом." Новчане казне изречене ио закону о штампи не иду ио § 42 крив. зак. у фонд за подизање и иоирављање казнених завода већ се ио чл. 40. закона о шшамаи иолажу државној каси, као њен приход. (Пресуда Касационог Суда у Београду од 19. маја 1933 год. Кре. 355). Окружни Суд у Крушевцу пресудом својом од 4. марта 1933 год. Кшт. 3/2 осудио је опт. М. М. и К. Љ. због дела из чл. 52 зак. о штампи, на плаћање новчане казне у корист фонда предвиђеног у § 42 крив. зак. Касациони Суд у Београду, расматрајући пресуду окр. суда по изјављеним ревизијама, а по службеној дужносги, нашао је: да је окружни суд применом § 42 крпв. зак. према онтуженима повредио материјални закон из тач. 3. § 337 крив. суд. пост. Ово с тога, што се препис § 42 крив, зак. примењује само на новчане казне изречене по кривичном законику, а не и по закону о штампи. Јер је, закоа о штампи, као специјалан закон, предвидео у своме чл. 40, да се све новчане казне изречене по закону о штампи полажу државној каси, као њен приход, у року од 8 дана по извршности пресуде. Тако исто погрешио је окружни суд, што је оптуженима досуђену новчану казну, у случају немогућности наплате, заменио казном затвора, јер ову замену новчане казне, закок о штампи, као специјалан закон, ни једним својим прописом не предвиђа". Са ов\јх разлога, Касациони Суд је на основу тач. 3. § 346 у вези § 338 од V и § 352 крив. суд. пост. поништио пресуду окружног суда и изрекао нову своју пресудЈ.

Нема месша продаји имовине, на коЈој посшоји излучно право, ире него шшо се ово питање расправи у посебном спору. (Закључак Касационог суда у београду од 8 акрила 1935 год. Рек. 208). У предмету\ стечаја С. Т., а поводом истакнутог тражења управитеља и чланова веровничког одбора ради уновчења имовине стечајне масе, Срески суд у Алексинцу закључ^ом својим од 5 децембра 1934. год. Р. 3822, одобрио је управитељу стечајне масе, да може приступити уновчењу целокупне имовине ове стечајне масе, са раалога: „Судија налаже, да за уновчење имовине ове стечајне масе не постоји никакве препреке. Стечајни суд одлажући заказану продају одлуком својом од 18 јуна 1934 год. као разлог за одлагање навео је то што постоји тражење излучења извесног дела имовине од стране сина стечајног дужника које му припада као задругару, и што Није решено питање статуса стечајног дужника. Како је пак питање статуса стечајног дужника решено правомоћним закључком стечајног суда Ст. 26/1932/20 од 26 јуна 1934 год. на тај начин што је стечајни дужник одбијенод тражења да се застане са уновчешем стечајне имовине и да му се имовина преда на руковање у смислу § 1 закона о заштити земљорадника, и како је истакнутЈ^ излучни захтев од стране Младена сина стечајног дужника очигледно неоснован и дат једино у циљу одуговлачења рада по овој стечајној маси, а баш и да није очигледно неоснован, по нахођењу судије с обзиром на његову садржину, и с обзиром на наређење § 43 ст. II. стечајног закона, право именованог Младена на излучење, ако би га он у грађанској парници на коју је упућен закључком судије од 4 ов. м-ца Р-3821/1934 утврђено, ни у колико не би било оштећено уновчењем имовине ове стечајне масе, јер би имао право да се према поменутом законском пропису подмири из суме која би се продајом стечајне имовине добила. Исто тако ни истакнути захтев за разлучивање од стране Христине и Томаније кћери стечајног дужника, не могу бити препрека за уновчење масене имовине, јер своје право ако га буду утврдиле у парници на коју су упућене закључком судије од 4 ов. м-ца Р-3822/1934 г. могу остварити из новца добијеног продајом масене имовине. Апелациони суд у Београду, решавајући по рекурсима стеч. дужника и др., закључком својим од 15 јануара 1935 год. Пл. 34, укинуо је горњи закључак среског суда у Алексинцу са разлога: