Бранич

СУДСКА ПРАКСА

379

Окружни суд за град Београд, решењем својим од 11 октобра 1934 год. По. 2148/34, оснажио је ову јавн^ продају а жалбу одбацио, са разлога: .Тужбени наводи да тужиља није уредно позвана на јавну продају, нити да власт у погледу саопштавања јавне продаје поступила није према пропису § 370 г. с. п. не стоје, јер § 370 говори само о томе како ће се извршити предаја изоесних судских аката, и тај пропис се не односи на поступак извршења нити му у овом случају има места. По § 478 г. с. п. извршна власг дужна је бар на 4 аана пре продаје позвати интаб. повериоце. Из акта извршног одељка Бр. 31237 види се да је тужиља на продају благовремено позвата саопштењем, као и то да јој је то саопштење, као неписменој, саопштено преко заклетог органа извршне власти у присуству двојице сведока. Према томе, да су испуњени услови које прописује § 478 г. с. п." Касациони суд у Београду, расматрајући горње решење суда по жалби тужилачке стране, примедбама свога 111 одељења од 23 новембра 1934 год. Рек. 1772, иоништио је горње решење окружног суда, са разлога: „По § 478 гр. п. п. извршна власт дужна је да интабулисане повериоце позове на јавну продају бар на четири дана пре него што иста има да се одржи, са позивима истих има да се изврши на начин прописан у § 370 гр. с. п. Из акта-огласа извршног одељка Управе гр. Београда бр. 31.237/34 види се, да тужиљи Захарији јавна продаја означена у пом. огласу није правилно саопштена, јер није написано њено име нити је она поред њега ставила крст, најзад оно лице — службеник, који је имао да изврши саопштење продаје није оверио. Јован Д. Смиљаник секретар Касационог суда.

За ароцену вредноста сиорног аредмета ради наплате шаксе надлежна је аореска, а не судска власш. (Касациони Суд у Београду, Р-62 од 23 фебруара 1935 год.). По спору Вука П. Противу Николе Ш. због повраћаја државине непокретног имања, тужени је оспорио вредност, па је зато Срески Суд у Прибоју актом умолио Пореску Управу у ПрибоЈу да изврши процену спорног имања путем вештачења, а саобразно §§ 246-260 грађ. суд. пост., као што то предвиђа чл 23 з. о таксама и Таксени правилник од 1913 год. Међутим Пореска Управа у Прибоју одбила је од себе надлежност са разлога што су пореске власти у смнслу тач. 4 чл. 23 такс. правилника из 1913 године дужне извршити вештачење само ако се вештачење има извршити ван седишта суда, а у месту (седишту суда) нема ни среског ни градског судије. Како се Срески Суд у Прибоју није сложио са предњом одлуком Пореске Управе у Прибоју, то је одбијајући од себе такође надлежност, јер се спорно имање налази ван седишта суда, молио Касациони Суд да овај сукоб надлежности реши. Решавајући овај сукоб надлежности, Касациони Суд је нашао; ,да је за процену спорног имања надлежна Пореска Управа у Прибоју према наређењу чл. 23 правилника за извршење закона о таксама, пошто среске и градске судије по закону о среским и грађанским судовима, обнародованом 3 марта 1911 године -^Српске новине бр. 49) више не постоје." Иван Д. Петковт секретар Касационог суда.