Бранич

386

Београда узеће то уверење од Санаторијужа Др. Живковића-Краљице Наталије ул. Бр. 84, а чланови из унутрашњости од Управника државне болнице, а ако у месту нема Државне болнице онда од Среског лекара, Ова одлука важи за све чланове, како за оне који се до данас уопште нису обраћали молбом за повраћај права, тако и за оне који су се обратили молбом, па су упућени да поднесу друкчије лекарско уверење, него што је горе наведено.

ПРИКАЗИ Др. Метод Доленц и Александар Маклецов: Систем целокупног кривичног права Краљевине Југославије. Београд, 1935. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д. Стр .320. (латиницом). л Горња књига г. г. Др. Доленца и Маклецова јесте нешто допуњен систем кривичног права објављен од стране истих аутора на словеначком језику. И ако намењен готово искључиво онима који желе кривично право учити као и онимакоји га желе практично примењивати, као што кажу писци у предговору за издање на словеначком језику, ипак ова књига има много шири значај. Она даје успео покушај да се у најсажетијем облику пружи нашој најширој читалачко} публици преглед и оцена свих институција кривичног права код нас. У Уводу писци излажу материје које служе као уводне у науци кривичног права: појам кривичног права, кривично право као правна наука, основни правцаи у теорији кривичног права, историја, извори и систел1атска деоба кривичног права. У Општем делу кривичног права писци се задржавају на појму, врсти, саставним деловима, тумачењу и важењу кривичних закона, на разним правкии ситуацијама везаним за кривично дело и учиниоца, на казнама, мерама безбедности и васпитним мерама и најзад на праву државе на кажњавање. На крају, у трећем, Посебном делу кривичног права, у 15 поглавља, изложили су елементе појединих кривичних дела, Из овог Система, који је обрађен по најстрожијој научној методи, са великим научним искуством писаца г. г. Др. Доленца. и Маклецова познатих криминолога, и са најширом правном литературом а који као такав заслужује особени интерес, изложићемо само неколико закључака. На пр. основни правци у теорији кривичног права (стр. 10.—15.) садрже сажета излагања о постанку » значају теоретских школа кривичног права са стањем данашње науке. Дате су карактерне црте класичне, антрополошко-позитивистичке, криминално-биолошке и социолошке школе. Прво учење писци карактеришу поставком да „кривичко право 1 ' треба да се ограничи на саме казне". Друго учеше — Ломброзово и његових ученика, карактерише се тиме што тврди да „постоје нарочити злочиначки карактери који се разликују од других њуди, по неким, и споља видљивим телесним и душевним аномалијама. Та психофизичка особитост рођеног злочинца ((ЈеН^иепЈо паЈо) неминовно га сили, да постане злочинац, Природа ствара злочинце а друштво им пружа услове и прилике да извршују кривична дела*. Треће учење полази од поставке да при оцени кривичне одговорности учиниоца од нарочите су важности његове „хабитуалне наклоности", „његове криминогене диспозиције, т. ј. оне наклоности које би могле код заједничког деловања под утицајем околине и спољашњих фактора довести до злочина". Четврто учење изражено је на следећи начин: По мишљењу социолога „злочин је резултат личних својстава учиниоца и његове околине, која на њега утиче. Између спољашњих чинилаца имају нарочити значај- социални а особито економски фактори. Казна је само једно између средстава за сузбијање злочина, али не једино, и у никојем случају не најуспешније. Потребно је борити се, не само против већ учињених злочина, него и против узрока који су до њих довели. У том смислу помаже целисходна социална политика више него све друго." Најзад, као најновија, писци излажу учења Фројдово а марксистичко. За Фројдово учење кажу: „У новије доба почели су са критиком антрополошке школе и психоаналитичари (школа бечког психијатра Фројда). Док је Ломброзо приписивао нарочито значење наслеђеним наклоностима, психоаналитичари истичу у првом реду значење неспособности субјекта да се уживи у нормалан дру-