Бранич

ПРИКАЗИ

387

штвени живот и да реши унутрашње душевне конфликте у социалном смислу. Злочини по Фројду више зависе од раних доживљаја у детињском добу и од даље судбине човека, него ли од биолошких фактора. При другим условима васпитања и развитка, већина злочинаца не би се удаљила од социјалне норме." Марксистичку струју престављају на следећи начин: „Ван свих наведених смерова, који су уздрмали кривично право, настала је крајња марксистичка струја у криминологији (Турати, Колојани и Маркс—Лењинова школа у Совјетској Русмји). Она видн прави узрок злочинима у садашњем капиталистичком уређењу друштва у класним разликама које су за њ значајне. По тој науци мора доћи до коначне пооеде нових друштвених начела и мора бити укинута принудна државна организација. На тај начин доћи ће и до потпуног уништаја злочина. До тог часа треба да г.остоји кривнчно законодавство само као привремено средство у борби проткв „класних непријатеља", које треба учинити нешкодљивима* а пролетери морају да се путем поправљања прилагоде условима друштвеног живота. Такво једнострано теоретско схватање нема позитивног научног основа и као утопија спада међу правне заблуде". Исто тако веома је интересантно и инструктивно поглавље о тумачењу кривичног закона, (стр. 30. — 33.). „Закон се служи речима, па ипак није увек свака реч тако јасна, да не може доћи до сумње о значењу воље законодавчеве. Ту помаже тумачење (интерпретацио), Тумачење се не бави само тиме, да одреди општи значај речи, него да утврди прави и ако сакривени прави смисао закона, како произлази из главних начела, која су водила законодавца код састављања текста. Код тумачења потребно је у првој врсти служити се граматичким правилима, која важе за изражавање мисли на језику којим се служимо." „Тумачење текста закона има да послужи циљу, да се одреди воља законодавчева онако, како је изражека у самом закону. При том треба имати на уму, да се мора утврдити прави текст, којим се законодавац послужио." Штампарске грешке могу се исправити, а што се тиче редакциских грешака, није меродавно оно што је законодавац мислио, већ оно што је рекао. Ту одлучује текст закоиа а не мисао законодавца ако се она не подудара са израженим текстом. „У погледу двосмислених израза или празнина у тексту, које би требало објаснити, односно допунити, одлучује пре свега идеологија, која произлази из целога закона." Писци су затим дали веома интересантна излагања о сукобу доцнијег заксна према ранијем и општег према посебном. Ова излагања, а свако поглавл>е из горње књиге могло би се на исти начин преставити, довољна су да даду, донекле, јасну слику о вредности горњег дела. Оно је одлнчно примљено од свег нашег правничког света и јавности у опште и то му може служити као најбоља препорука. Треба ли нарочито нагласити, да у погледу техничком овој књизи нема шта да се примети: она је беспрекорно опремљена као што је у осталом случај са свима издањима г. Гецг Кона Др. Бертолд Ајзнер: Међународно, међупокрајинско (интерлокално )имеђувјерскобрачно право Краљеввне Југосла. в и ј е. Загреб, 1935. Тисак Типографије Д. Д. у Загребу. Стр. 189. (Латиницом) Југославија је Богом благословена земља за међупокрајинске студије нарочито из облзсти брачног права, јер она и данас садржи шест разних материјалноправних прописа из озе важне правне матгрије. Како су ова законодавства постала независно у двема разним државама, то се у исто време при примени и оцени важности појединих прописа, писци службе међународно-приватним правним мет.одама, као да су у питању законодавства две разне државе. У овај законодавни хасс унело је нове заплете најновкје црквено законодавство Српске православне цркве, тако да је данас веома тешко рећи који прописи из. брачног законодавства важе а који не важе и како се имају примењивати кад су у међусобном суксбу или у сукобу са другим покрајанским законодавствима. У овај правни лавиринт ушао је са познатом стручношћу г. Др. Бершолд Ајзнер и покушао, да прво систематише брачну правну материју, па да јој после одреди значај и однос у примени са другим међупокрајинским законима. Своја излагања поделио је на три дела: данашње брачно право, међународно брачно право и међупокрајинско (интерлокално) брачно право. У првом делу писац је приказао стање брачног права код нас и надлежност у брачним стварима на појединим правним подручјима, излажући шест покрајинских брачних законодавстава. Затим је дао свој суд о значају кових закона о вероисловестама и нових црквених устава у поглеау на надлежност духовних