Бранич

388

,Б Р АНИ Ч"

судова и најзад говорио је о важењу пресуда духовних судова за државно подручје и о сукобу надлежности како духовних судова међу собом тако и духовних и државних судова. Излагања стања брачног законодавства у шест правних подручја кратка су али веома јасна. Писац се је ограничио само на оно што је најважније, али је дао доказа о својим способностима баш тиме, што је целу ову материју савршено концизно изложио. При томе је се служио огромном правном литературом нарочито за српско брачно право, не пропуштајући да коментарише и наведе радове истакнутих правника г. г. Живојина Перића, Др. Драгољуба Аранђеловића, Лазе Урошевика, Др. Милана Баршоша, Ст. Симеуновића-Чокића и нашег колеге г. Драг. П. Ђорђевића, који је се у последње време преко Бранича истакао и афирмирао као велнки стручњак за брачно право. Што се тиче надлежности духовних суаова с погледом на нове законе о вероисповестима и нове црквене уставе, г. Др. Ајзнер сасвим правилно налази да на пр. Устав Српске православне цркве има за сврху, да даде унутрашње уређење цркве и с тим у вези да уреди надлежност њезиних органа рго (ого ш1егпо, стр. 24. Али рго Јого ех1егпо т. ј, у односу према целој државној заједници, остаје једино државна власт као надлежна да одређује обим надлежности, — чл. 6. Уводног закона за Грађански парнични постуиак. Док то не учини и не донесе једнообразне прописе, за целу земљу вреде досадашњи прописи у колико се не тичу имовинско — правних односа, — чл. 6. Уводног закона. Када пак третира питање важења пресуда духовних судова рго {ого ех1егпо и сукоба надлежности између духовних и државних судова, писац даје ванредно интересантан закључак који ми у потпуности усвајамо: „Из напред наведених прописа (чл. 100. Устава, чл. 1. Закона о уређењу редовних судова и § 45. Грађанског парничног поступка) произлази, да се духовни судози могу сматрати као од државе делегирани за вршење судске власти у брачним стварима само у толико, у колико им је таква надлежност државним законима призната. Доследно томе, могу се пресуде духовних судова, што се тиче њихове правне снаге, сматрати једнаке пресудама државних судова, само у колико су донесене у границама надлежности признате духовном суду државним законнма. У колико то није случај, односна пресуда духовног суда има се сматрати за државно подручје као да не постоји'. (стр. 30.). Не мање су значајна пишчев* излагања у другом и трећем делу његове књиге. Међународно брачно право — друго поглавље, дало је прилмке писцу да покаже своје темељно познавање ове матернје по веома сложеним и спорним питањима зарука и склапања брака, материјалних претпосгавки за склапање брака с погледом на свих шест прааних подручј«, бракова иностранаца, формалних претпоставки за склапање брака, правног дејства склопљеног брака, развода брака и раставе од стола и постеље и т. д., најзад о признању страних пресуда о разводу брака и растави од стола и постеље као и признању проглашења ништавости брака и признању страних пресуда о виштавости брака. Исти ови проблеми, у нешто скраћеном облику, изложени су у трећем делу посвећеном међупокрајинском бричном праву. У додатку, писац је изложио систематизоване законске прописе и судске одлуке и у изводу саопштио из основе Закона о међуверским односима прописе о брачном праву. Најзад, књига је снабдевена добрим регистром. Књига г. Др. Ајзнера преставља значајан прилог нашој правној књижевности. У овом делу огледа се пишчева ерудиција, дубоко познавање односних проблема, тежља дз се наведе, у што потпунијем облику, и помири теорија и пракса и да се даду добри закључаи. У томе је г. Др. Ајзнер успео тако да се не може више замислити ниједан озбиљан прилог нашој правној литератури из ове области правних наука, без консултовања његове књиге. ^ Кад се томе дода, да је дело изашло у беспрекорној опреми загребачке „Тииографије " са читким и прегледним слогом, онда се мора веровати у успех овог значајног дела. А II п и а I г е сЈе Г АззоааИоп Уои§оз1ауе <је ОгоИ 1п1егпаиопа!, (ЈеихЈете Уо1ише, Ве1§га!1е — Рапз, 1-с5 Е с Ш јопз 1п{егпа1Јопа1ез. 1934, рр. 485. Југословенсхо удружеље за међународно право развидо јз велаку активност. Оно јз већ 1931. год. објавило дрва Годишњак који је врло добро причљец од домаће и међунарсдне јавноста и прцказан у Браннчу, а сада објављује свсј