Бранич

ПРИКАЗИ

389

други Годишњак, да ускоро објави и трећи Годишњак, сада већ у штампи. Поред ггога, објављује пОаременО у нарочитој својој библиотеци, дела и чланке од значаја за међународао право и међународну активност. Таквих публикација је до сада бИ.10 18. Најзад, путем конференција утиче на јавно мњење у погледу међународног стишавања и развијања свести код широких народних маса о потреби оргаиизације и заштите међународиог мира. Нарочита љегова активност простире се на Балканско полуоотрво и на Средњу Европу где се труди да заведе прво сношљивији а затим пријатељоки однос између држава, будући да је географски положај и значај у међународном животу нашу земљу оријентисао у томе смислу, да узме водећу улогу у балканском и средње-европском зближавању народа. Материје објављене у овом Годишњаку систематисане су на следећи начин: Међународна сарадња— В. Животић: Учешће Југославије у међународном животу; Лазар Марковић: Две примедбе на Пакт балканског споразума; Аранђеловић Поаовић: Балканске конференције и изједначење права балканских држава; Баршош — Пржић : Први конгрес правника Словенских држава. — Дипломатска иеторија — Слободан Јовановић: Јован Ристић; Милеша Новаковић: Дунавска обалска комисија и Србија (1856.-1858.). — Међународно јавноправо — Иван Субошић: Нови правнички режим дунавског сектора у Ђердапу и Гвозденим вратима; Ђорђе Андраши: Регулисање граничних питања између Југославије с једне стране и Италије, Аустрије и Угарске с друге стране; Сшеван Ћирковић: Регулисање граничних питања између Краљевине Југославије и њених балканских суседа: Албаније, Грчке, Бугарске, и Румуније; Миленко Милић: Мала Антанта и регионализам у Друштву народа; Илија А. Пржић: Појам мањина, прилог правној етудији о заштити мањина; Сшојан Гавриловић: Клаузула највећег повлашћења у уговорима о мирном решењу међународних сукоба, - Иван Томшић: Закључивање међународних уговора према Југословенском уставу од 3. септембра 1931. год.; Анка Гођевац: Надлежност Сталног међународног суда гаНопе регзопае и га[1опе та(егЈае у односу на спор око српских зајмова. — Међународно приватно прав о Живојин Перић : О судској надлежности у брачној области у Краљевини Југославији; Сшанко Лааајне: Међународно приватно право у области усвајања; Милан Баршош: Међународно право о стечају у Југославпји; Иво Полишео: Југословенско радничко право; Мехмед Беговић: Законодавство које се односи на муслиманске ствари у Југославији; Ддам Лазаревић: О извршењу југословенских пресуда у Југославији; Борислав Т. Благојевић: Извршење страних пресуда према југословенском закону о извршењима и обезбеђешима. — Међународно кривично право — Тома Живановић: Први основи међународног кривичног права; Мешод Доленц: Проблем економског кривичног права у Југославији. — Листа утовора и конвенција — Анка Гођевац: Листа уговора и међунарОдних обавеза Србије Од 1870. — 1914.; Сшеван Ћирковић: Листа утовора, споразума и обавеза међународних Краљевине ЈугОславије пОдразумевајући ту закОне и Одлуке Од међународног значаја од 1919.—1935. год. — Извештај о раду Југословенског удружења за међународно право. — Листа чланова оснивача и чланова Удружења. — Правила Удружења. — Публикације Удружења. Др. Видан О. Благојевић адв. ИоићотГг Вауа1оуИсћ: ^ипЈНсаИоп <3 и ЈгоП сЈ и сћап§е Согарагајзоп еп(ге 1 е 5 ргјпсјрез <3 е 1а 1*0 1 1Јп1{огте (Зе Оепеуе е( сеих <1 и БгоП С а т 5 1 а 1 г е Ап§1о-Атег1са1п, ^уоп, 1934, р. XXVI + 500. Партикуларитет правних институција, којим се одликовао Стари и Средњи век уступа све више места универзалности институција које се, са већим или мањим разликама у појединостима, или нијансама, јављају у правима свих земаља које су дошле до извесног ступња културе, одн., како се то данас тачније изражава, до извесног одређеног ступња привредне развијености. Право, имајући за циљ да фактичке односе, који се у једном даном моменту, под утицајем одређеног склопа чињеница, јављају, регулише у једној одређеној области, у једном одређеном правцу, мора да тим односима да форму која ће најбоље одговарати потребама животних односа, пОтребама чињеница. Отуда је сасвим разумљиво што се исте правне институције, на пр. породица, брак, наслеђе, срећу код разних народа који нису имали накаквих тешњих односа између себе, нити међусобних утицаја. Исте чињенице ^својина, веровање у бога, ропство, земљорадња као искључива врста привредне