Бранич

КРИВИЧНО-ПРАВНО ДЕЛО ПОБАЧАЈА

421

^који је почео и који још није почео да живи, како је то сватало канонско право, нема никакова оснсва. Уза све то ово сватање се одржало и у теорији и у законима све до половине 18. столећа. Данашње законодавство сматра важним питање, да ли се штити само плод материн или и опасност која је услед тога настала по живот новорођенчета. Објективна страна побачаја састоји се у уништењу плода, без обзира, да ли је услед тога угинуо у утроби материној или је жив изишао, па ускоро за тим умро. Сос1е репа1 сматра побачај као деликт телесне повреде. Енглези а штите ради заштите „реда и морала у породиди", у холандском, предратном руском и др. кр. законима квалифициран је као деликт против живота. У босанском, српском, црногорском и аустриском, који су важили у нас пре доношења садањега кривичнога закона, говори се о побачају у засебним главама. Наш кривични закон сместио га је у деликте против живота и тела, камо и спада. Норвешки кр. з. обухватио је перфорацију и царски рез својом дефиницијом стања нужде, а слично и неки други модерни кривични законици европски. Навешћемо и пројекте нашега кривичнога законика, да би се видило, како се стилизација садањих законских прописа у кратком временском размаку знатно мењала. Нацрт нашег кривичног закона од 1922. г. у § 170. каже: Трудна жена која свој плод пометне или другоме дозволи да то учини кажњава се робијом или заточењем до 3 године. Нацрт од 1926. г. за исто дело предвиђа уместо робије или заточења затвор до 3 године. Осим тога је додат још један одељак, који гласи: У особито лаким случајевима може суд казну ублажити по слободној оцени. § 171. Нацрта од 1922. г. гласи: Ко трудној жени на њени захтев или њену приволу даде какво сретство или учини да плод пометне, кажњава се робијом до 5 година. Ако то почини лечник, лекарник, примаља или особа која то врши за плаћу, кажњава се робијом до 10 година. Нацрт од 1926. за исто дело по првом хтаву каже „кажњава се строгим затвором", док је казна по другом ставу иста. § 172. Нацрта од 1922. гласи: Ко трудној жени да какво .сретство да пометне или га сам на њој употреби, а без њене воље или знања, кажњава се робијом до 15 год. Ако жена услед тога умре кажњава се починитељ робијом до 15 година. Нацрт од 1926. -предвиђа за дело по првом ставу робију до 10 год., а по другом ■ставу робију од најмање 5 година. Осим тога у нацрту од 1926. додат је § 172. и трећи став, којега у оном од 1922. г. нема, а који гласи: Не кажњава се лечник који трудној жени проузрочи пометнуће, да би јој спасио живот или је очувао велике погибељи по њено здравље. Као што се види између прописа једнога и другога нацрта постоји знатна разлика, која се још више осећа у прописима новог кривичног законика. (Види: §§ 171-173. к. з.), Нови кривични закон упоређен са раније приказатим нацртима показују тенденцију блажега кажњавања; осим тога је материју обрадио нешто опширније од својих нацрта. Не позна, као Ј>анији срп, к. з. разлику између вањских и нутарњих сретстава,