Бранич

404

„Б Р А Н И Ч*

оно у доба просвећивања усвојено као реакција против једног стања, које се одликовало иепоузданошћу закона, неодређеношћу и неједнакошћу казни. Јер у кривичном правосуђу зладала је дуго време неограничена судијска самовоља, а казне су се подешавале према социјалном положају осуђеног. Против оваквог стања дигао се либерални индивидуализам 18тог и 19тог столећа; он је протествовао против злоупотреба у правосуђу и тражио као сигурну противмеру безусловну и неограничену примену закона. Ова тенденција, коју су заступали и ширили велики енциклопедисти, нарочито Монтескије у Француској и Чезаре Бекарија у Италији, одвела је у своме претеривању до забране сваког тумачења закона од стране судије!.. 1 ) Начело пиНит сптеп зте 1е§е требало је да буде најсигурнија заштита грађанске слободе од свемоћи државне власти и државнога деспотизма. У јозефинском кривичном законику од 1787 у §-у 1 стајало је: „А као криминална злочинства сматрају се само оне закону противне радње које овај кривични закон као такве означује." Од тада аналогија се није примењивала и судија је био везан законом. Ускоро за тим појављује се ово начело у Француској; у члану 8 декларацаје о човековам аравима од 26 августа 1789 каже се: „Законом треба да се утврде само строго нужне казне. Нико не може бити кажњен другачије него само на основу закоиа донесеног и обнародованог пре деликта." Јануара 21 године 1790 узела је била уставотворна скупштина одредбе ове декларације за основу свога кривичнога законодавства објавивши једновремено да се могу кажњавати само такве радње које су у закону изречно као злочина дела оглашене. Неколико година доцније унесено је ово начело у пруски ландрехт (пруско земаљско право) од 5 фебруара 1794, чији § 9 гласи: „Радње и пропуштања која нису законима забрањени, не могу се сматрати као права злочина дела". Од овога доба чини ово начело темељ свему кривичном праву *свију цивилизованих држава. Оно је уношено не само у кривичне законике него чак и у уставе. И нови аустријски устав од 1934 каже у чл. 21: „Нико не сме бити кажњен због понашања, које се не огрешује ни о коју пуноважну правну претњу кажњавања а које понашање није претходно законом као кажњиво било означено." Сличну одредбу садрже и чл. 119 немачког устава од 1919 и чл. 98 пољског устава од 1921 године. Тако је ово начело добило значај основког грађанског права, а његово формулисање иззргцро је „отац модерног кривичног права," Анселм фон Фојербах. 2 )

!) У предговору пруског ландрехта (Согриз јипз РгИепс.а;;? од 1749/51), а ради заштите од „штетног утицаја" правне науке, „забрањено је етод претњом строге казне свакоме да пише коментаре о целом ландрехту или о једном делу његовом.' И Бекарија није н«, г. авао кривичном судији да тумачи законе; то траво има само законодавац о '• чгчом кривичном законику од 1787 у § 13 стоји: .Криминзлни судија дужан је да дословно пази на закон*. г ) У Совјетској ?усији, која прелази преко свију основних грађанских слобода не постоји, наравно, начело пиПит сптеп зше 1ег;е. Совјетски кривични законик од 1927 и. спомиње ово начело а у чл. 16 доп 'шга кажњавање по ана-