Бранич

КРИВИЧНО-ПРАВНО ДЕЛО ПОБАЧАЈА

423

Нама изгледа да морални разлози не заслужују ни издалека ону пажњу, која им се обично придаје. У првом реду сам појам морала је прилично неодређен и већ ради те неодређености не може нам успешно послужити код расправљања једног питања, које нас интересује са чисто правне стране. Знамо да има доста ствари, које нам ни издалека не изгледају моралне, а право их ипак штити. Довољно је овде показати на положај брачнога и ванбрачнога детета, као и на положај брачне и ванбрачне мајке. Најзад сватања морала су тако разноврсна и опречна, да нам често међу њима није могуће наћи ни додирне тачке, а камо ли их све скупа ујединити. Не смемо заборавити, да је у свима западно-европским земљама број мушкараца знатно мањи од броја жена. У Швајцарској н. пр. на 4,000.000 становника има око 150.000 мушкараца мање него жена. Оне си уз моногамски систем брака ни у којем случају не могу наћи мужеве, па ми ипак и у тој безизлазној ситуацији сматрамо да је неморално, да се жена подаје мушкарцу ван брака. Каже се истина често да жена може то чинити, али да зато мора сносити и последице свога поступка. А те последице су обично да такова жена постаје незаконита мајка са срамним крстом на челу, који јој онемогућава приступ у друштво кроз цели живот. А како се тек показује тај морал према ванбрачном детету? Т. зв. грешка његовога оца и мајке доживотно је уписана на његовом челу. Ми чак налазимо да од мајке није ни мало морално поклањати живот таковоме детету. Морални разлози против побачаја нису ни са моралнога, а камо ли са правиога гледишта оправдани и морал који тражи такову забрану у контрадикцији је са самим собом. Ни други разлог, обзир према плоду, према будућем бићу, ие може да оправда забрану побачаја. Барем не за прво време од зачећа, јер се онда о плоду са гледишта њега самога не може ни говорити. Најмање што би се за плод могло тражити јест то, да услед побачаја трпи неку бол. Међутим тај плод не трпи «икакове боли ни штете, он је без свести и без осећаја. Испирање н. пр. шкоди плоду исто толико, колико би му шкодило и просипање семена онанизмом. А онанизам нији ни по једном кривичном закону забрањен. Шта је тај плод изгубио, ако се никада и не појави у животу? Шта је пак добио ако је плод болесних или незаконитих родитеља? Трећи разлог против дозволе побачаја т. зв, популациоаистички изгледа нам најјачи. У плоду има интереса држава као такоза. Бројним порастом становништва расте и њезина снага и ради тога се она за тај пораст толико и брине. Интересантан случај ове бриге државе за рађање што већега броја деце и чување морала показује нам већ у римском праву чувена „1_.ех 1иПа е1 Рар1а Рорраеа." Основна јој је мисао, да је законити брак темељ државе и ради тога је тај брак потпомаган разним привилегијама имовинске природе. Француска одавно муку мучи са опадањем броја свога становништва. При свему томе много се греши, што се несразмерно више гледа на квантитет него на квалитет становништва. А за државу ипак није ирелевантно, какав ће јој бити квалитет становништва. Међутим код побачаја