Бранич

428

„Б Р А Н И Ч"

вила: „индосаментом се стиче законити посед менице а посреднозаконити посед права изражених у меници", јер законити поседник значи имућник 1 права изражених у меници. Што се тиче материјалне стране правног основа прибављења, да би се важност ове материјалне стране прибављења испитала и оценила, морају се одвојено посматрати два питања: а) да ли претходни поседник менице (индосант) има сва права означена у меници и б) да ли менични претходник (индосант) има законити посед саме менице као индивидуално одређене ствари. Ад а) Индосаментом се прибављају сва права означена у меници (§ 13 мен. зак.) дакле — без обзира да ли су ова права постојала у томе обиму и у корист меничнога претходника-индосанта. Независно од постојања и обима меничних права у корист индосанта, индосатар индосаментом стиче СВА ПРАВА изражена у меници. Дакле једно коренито одступање од општег приватног права и познатог основног принципа у промету права - пето р1из. шпз {гапз1еге..., али неизбежна последица принципа апстрактности и инкорпорираности менице. Чињеница да индосант није имао меничних права на основу индосиране менице и да са гледишта опште правне логике није ни пренео никаквих права индосатару, по правилу не користи дужнику. Дужник само изузетно (§ 16 мен. зак.) може ову чињеницу истаћи као приговор под условом да је пренос менице настао „из споразума заснованог на лукавству". Дакле само под овим условом из §-а 16 дужник може да се заштити противу менично правног потраживања индосатара који је прибавио меницу од лица које није имало мевичних права на основу дотичне менице. По правилу индосатар индосаментом стиче сва права изражена у меници без обзира на обим ирава индосанта. То значи, да је за ауноважни иосед менице и меничног арава израженог у меници иотребан само индосамент као иуноважни основ ирибављења у формалном смчслу а да мс.теријална страна иуноважног основа ирибављења која је битна у области општег приватног права, овде не игра никакву улогу.. Сем случаја „споразума заснованог на лукавству" менично право је индиферентно према обиму права претходника. Шта значи „споразум заснован на лукавству" преставља питање од великог практично правног значаја и питање које је у тесној вези са нашом темом. Ипак ово питање јесте разлог за једну одвојену и исцрпну студију. Ад б) Није исти став меничнога права у односу на питање: да ли менични претходник има законити посед саме менице. Морамо се вратити принципима и правној логици општег приватног права. Нико не може уступити што сам нема. Законити посед настаје онда ако се меница индосаментом прибави од онога, који је такође меницу поседовао на основу законитог прибављења, који је дакле такође био законити поседник менице (без обзира да ли су у меници изражена права за њега још постојала у моменту даљега индосирања). Менично право у овом питању је сагласно са општим приватним правом. Дакле у односу на посед саме менице, потребан је пуноважни правни основ прибављења не само у формалном већ и у материјалном