Бранич

432

,Б Р А Н И Ч"

изричном тексту § 39 није пуноважно ослобођен своје обавезе према пређашњем законитом поседнику менице. Јасно је: дужник је овлашћен да ускрати исалату менице на захтев незаконатог, непоштеног поседника. 0 поштеном поседнику менице осим §-а 15 став 2.) говори још и § 16 став 2. Меница је исправна која садржи битне елементе из § 1 мен. зак. Закон не признаје бланко меницу. Меница служи као основ потраживања само под условом, да садржи све прописане битне елементе. Ако приликом потписа нису постојали сви битни састојци-дакле накнадно су испуњени-то је разлог за приговор. Но овај приговор ограничава §-16 став 2. овако: „нема места (приговору) противу поштеног имаоца; а противу кога другога само онда, ако онај који чини приговор, докаже да је меница накнадно испуњена противно учињеном споразуму...". Противу иоштеног поседника нема места приговору, то је јасно и доследно принципу израженом у §-у 15 став 2., јер поштен •поседник који се легитимише формално неиспрекиданим низом индосамената (§ 15 став 1.), увек је титулар права означених у меници. Против другога поседника има места приговору само онда ако се докаже да је меница накнадно испуњена противно учињеном споразуму. Тај други поседник то је разуме се антипод поштеном поседнику то је неиоштен иоседник. Дакле према непоштеном поседнику има места приговору само онда, ако се докаже да је меница испуњена противно учињеном споразуму. Намеће се литање на коју чињеницу се односи појам „непоштеног" поседника у смислу §-а 16 став 2.? Да ли је дотични поседник непоштен у односу на сам чин поседовања менице (§ 15 став 2.) или је непоштен у односу на чињеницу испуњења менице противно споразуму. Када уочимо, да је приговор из § 16 став 2. противу непоштеног поседника условљен са речима „само онда " јасно је да се не тиче онога поседника који је неиоштен у односу на саму чињеницу ирибављања односно иоседовања менице. Ако је лоседник непоштен у односу на прибављење односно поседозање менице, тада приговор противу њега није условљен никаквим „само онда", тада дужнику није у опште потребно да ставља приговор о томе, да је меница противном споразуму испуњена, јер такав непоштен поседник већ у смислу §-а 15. 16. и 39. мен. зак. није у опште легитимисан као субјекат права изражених у меници. Евидентно је дакле да се појам „непоштен" у смислу § а 16 мен. зак. не односи на чињеницу прибављења односно поседа менице већ на чињеницу испуњења менице противном споразуму. Шта значи израз „противном споразуму 1 ', преставља питање од великог практичног значаја и питање које је иначе у -пракси и теорији различито решавано, но то не спада у оквир овога чланка, ма да је у тесној вези са његовом темом.