Бранич

ЗАКОНИТИ И ПОШТЕН ПОСЕДНИК МЕНИЦЕ

431

име има практичног значаја у толико што се без појма „незаконитог поседа'' не може схватити појам непоштеног поседа али нема непосредног значаја у примени права. Незаконити а иошшен иоседник менице ииак је шитулар ирава изражених у меници. Дакле у практичној примени права тежиште лежи на својству „непоштен поседник", које својство у себи супсумира „незаконитост" поседа. Код питања о практично цравном значају непоштеног поседа менице потребно је посебно објаснити однос непоштеног поседника према ранијем поседнику менице, који је против своје воље лишен поседа (§ 15 став 2.) и однос непоштеног поседника менице према меничном дужнику. Први однос јасно и непосредно нормира § 15 сгав 2.). Непоштени поседник менице дужан је предати меницу ранијем поседнику лишеном поседа против своје воље. На другом односу-односу између непоштеног поседника и меничног дужника - потребно је да се више задржимо. На основу §-а 15став. 2.) мен. зак. непоштени поседник дужан је да преда меницу; то значи да он није субјект права изражених у меници. На тај начин § 15 став други индиректно нормира однос између непоштеног поседника и меничног дужника. Нешто непосредније овај однос нормира § 16 мен. зак. Одбрана потписника менице остварује се у форми приговора. Од оправданости приговора зависи да ли његоза обавеза према поседнику менице постоји или не постоји. Има две врсте приговора: једни приговори су резултат правног односа ш!ег раг!еб-то су лични приговори — а други имају општу правну вредност, то су објективни приговори. Према §-у 16 менични дужник не може „наспрам имаоца истаћи приговоре који имају основа у његовим личним односима са трасантом или са којим ранијим имаоцем менице...." Шта значи израз „наспрам имаоца"? Да ли је овако привилегисан свако који има меницу у фактичној власти или само онај који је легитимисан као законити и поштен држалац у смислу §-а 15 став 1. и 2.? § 16 мен. зак. јесте логични наставак мисли у §-у 15 и према томе јасно је, да термин „ималац" важи само за онога, који је законити и поштен у смислу §-а 16. Закључили смо у осталом, код анализе §-а 15 да незаконити и непоштен поседник није титулар права означених у меници. Менични дужник није дужан плаћати менице ономе имаоцу који нема менично право. Приговор о непоштеном поседу менице јесте према томе објективни приговор, који може сваки дужник ставити против сваког поседиика менице. И без везе са §-ом 15 т. ј. само у оквиру §-а 16 дошло би се до истог закључка. Својство „непоштеног" поседника не зависи од личних правних односа између одређених лица. Непоштен поседник јесте непоштен у опште. Дакле својство неиоштеног иоседа јесте разлог за објективни ириговор. Још непосредније нормира однос између непоштеног поседника менице и меничнога дужника § 39 став 3. мен. зак. Дужник се ослобађа обавезе ако меницу исплати поседнику, који је формално легитимисан неиспрекиданим низоминдосамената(§ 15 став 1). Али, акосазнањем или услед велике немарности исплати меницу незаконитом и непоштеном поседнику (§ 15 став 2.), тада према