Бранич

430

,Б Р А Н И Ч"

није дужан да уступи меницу. Ово његово право да не уступи меницу и ако се докаже да је његов иосвд незаконити у материјалном смислу речи т. ј. да је један од пређашњих поседника менице лишен поседа против своје воље, то право практично значи, да је такав незаконити а поштен поседник менице власник свих оних права изражених у меницн. Поставља се питање да ли у опште има смисла у овом случају говорити о ,,незаконитом" поседу менице, када је такав поседник менице у ствари законити субјект права изражених у меници. Теоријски такав поседник је незаконит а практично он је легитимисан за власника права основана на меници баш као несумњиви законити поседник менице. Има ли менично-правне практичне вредности овај теоријски став? Пођимо од једног примера. Законити поседник менице А. лишен је поседа менице противу своје воље. Садашњи ималац менице Б прибавио је после тога догађаја меницу са привидно неиспрекиданим низом индосаменаЈа. Поседник Б. нпје зломишљено нити са великом немарношћу прибавио меницу дакле у смислу другога става §-а 15 мен. зак. није дужан предати меницу и легитимисан је за вршење права изражених у меиици. Овај поседник Б. индосира меницу лицу В. које је непоштено у погледу чињенице: да је пређашњи законити поседник менице А. лишен менице противу своје воље. У смислу §-а 15 став 2. овај последњи поседник В. дужан је да меницу преда лишеном поседнику А. Када би ми са теориског и са практично правног гледишта занемарили чињеницу, да је средњи поседник Б био незаконити поседник у матерпјалном смислу речи, онда се не би могла логички објаснити ситуација последњег поседника В. Ако је поседник Б. законити поседник онда и његов правни иоследник В. постаје законити поседник без обзира на субјективно — стање на свест или могућност свести о сигуацији првога поседника А. Осим тога, напред, дотакли смо се питања у каквом међусобном односу стоје појмови „незаконити" и „непошген" поседник у области општег приватног права. Установили смо да је непоштени поседник истовремено и незаконит — „незаконигост" је објективни услов за егзистенцију ,.непоштеног'' поседника. Овај однос постоји у меничном праву. У смислу §-а 15 мен. зак. став 2. може се говорити о непоштеном поседу само тамо где постоји незаконити посед. Не може се схватити појам непоштеног поседа ако се проблем апстрахује од појма „незаконити посед." Поштен поседник менице дефинисан је негативном методом у §-у 15 мен. зак. став 2.). Непоштен поседник је онај који зна или је са обичном пажњом могао сазнати чињеницу, да је пређашњи законити поседник менице лишен поседа противу своје воље. Субјективни услови за непоштени посед менице јесу <Зо1из или си!ра 1а1а. О односу између појмова законити и поштен поседник менице важи исто оно што је речено о односу појмова законити и поштен посед ствари са гледишта општег приватног права. Непоштен поседник истовремено је незаконит поседник а незаконит поседник може услед заблуде бити поштен поседник. У предњем одељку видели смо да својство незаконитог поседа за себе нема практичног значаја, ако тај посед није непоштен; на