Бранич

СУДСКА ПРАКСА

435

\товорачу Ђорђу, те да према томе нема места применн § 477. грађ. зак, у погледу закона дела вгслеђа тужнљина. Окружни суд у Неготину пресудом од 30.-^111.-1934. год. По-213/4 огласио је спорни уговор за неважећи у погледу једне половине имања, изложеног у истом уговору, која половина има припасти у натури тужиљи Радн, Судје нашао да је пок. Борђе са тужеником Савом и његовом женом Јеленом, закључио уговор о заједници живота и уговор о наслеђу — § 425. грађ. зак., јер је тим уговором учинио распоред са својим имањем на случај смрти и тим уговором својој јединој кћери — тужиљи Ради — није оставио ништа од своје имовине, чиме је окрњио њен закони део наслеђа, који јој штити § 477. грађ зак. Апелациони суд у Београду одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свог II оделења од 8. марта 1935. г. Рев. бр. 270/1/35 г. поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Погрешно првостепени, па са њим и Апелациони суд налази, да је уговором, закљученим између пок. Ђорђа и његове жене Јоване с једне и Саве с друге стране, повређен пропис § 477. грађ. зак., јер овај уговор нема карактер каквог тестамента — завештања за случај смрти, нити је то уговор о узајамном наслеђивању, већ је обичан теретни уговор, по коме су обе стране прим.чле на себе извесне обавезе т. ј. уговориле да Сава са својом женом Јеленом слуша и поштује пок. Ђорђа и његову жену Јовану, да их у старости и болести надгледа и т. д. а у нгкнаду за све ове чинидбе, да уговорач Ђорђе уступи своје имање и то тек после своје смрти. Према томе, важност овог уговора има се цен-ити по општим одредбама о угоеорима, због чега примени § 477. грађ. Зак. нема места у овом случвју". Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у акту Р.Бр. 1315. од 25.-Ш. 1935. г. дао следеће противразлоге: „Уговор, потврђен од стране неспорних дела судије у Неготину под Бр. 7061. Вп.Бр. 38. од 17.-III. 1927. г. којим Ђорђе после своје смрти оставља сауговорачима Сави и Јелени целокупно своје имање у својину и наслеђе с тим, да ови њега и његову жену за живота поштују и чувају а после смрти пристојно их сахране и подушје им даду, садржи у себи све елементе једног уговорног завештања на случај смрти — § 425. грађ. зак. У њему је јасно изражена жеља и воља тестаторова, да, у случају своје смрти и жене му, све своје имање уступи у наслеђе туженима. Јер, прописујући наређење из § 425. грађ. зак. законодавац је имао у виду форму оваквих уговора а што се тиче садржине, постоји наређење § 394. пом. зак., у коме је он изрично предвидео начин и ред наслеђивања, истичући на првом месту, поред номитативно побројаних, и уговорно наслеђивање. Па кад је (је сијиз у спорном уговору учинио распоред са својим имањем на случај смрти, онда се исти, по својој форми, има сматрати као и свака тестаментална изјава, Што се у овом случају завештање чини као награда за рад и звање завештаоца и његове жене, не одузима уговору карактер уговора на случај смрти, пошто сам мотив о ономе, зашто седаје, није ту од пресудног значаја, већ како се даје нешто, што има да се реализује у корист титулара, после смрти уговорача — завештаоца, као што овакав мотив тестатора ие би ни тестаменту променио правну природу таквог акта — тестамента, као последње воље тестатора. Према томе, овде је битна чињеница, да је уговорач, пок. Ђорђе целокупно своје имање оставио у наслеђе туженима и да својој јединој кћери тужиљи Ради — као своме директном потомку, овим завештањем није оставио ништа, и ако је она законска наследница свога оца у смислу § 400. грађ. зак., која по § 477. грађ. зак. има право на закони део наслеђа а који јој је оваквим уговором окрњен." Касациони суд у својој општој седници од 22.-У1.-1935 г. Рев. бр. 270/2 усвојио је примедбе свога II оделења а ове противразлоге Апелационог суда одбацио. У овом је смислу одлука опште седнице Касационог суда од 29.-Х1.-1934. г. Рев. 944. Т. Ивановић секретар Касационог суда у Београду. Један случај самовлашКа Кривични Законик предвиђа кривично дело самовлашћа у § 383. и каже текстуелно: „Ко самовласно себи прибавља какво своје имовинско право, казниће