Бранич

ПРИКАЗИ

441

материје него што претставља једну стварну потребу (на пр. излагање шта поједини писци сматрају основним елементои кризичног дела и на који начин схватају радњу, излагања о природном кривичном делу — стр. 20 до 22 и 29 —, излагање учења Ланзиног — стр. 40 и 41 — и т. д. могла су без штете по ствар да отпадну. — 2) О акцесорној природи саучешћа, — 3) Консеквенце акцесорне природе саучешћа с обзиром на оба система. — 4) Општи поглед на саучешће с обзиром на ове системе. У излагању писац, свестан да заступа једну теорију несумњиво савршеннју од бипартитне, чини то са много убеђења и жара. Он је готов да се за њу бори а у борби не штеди противнике и врло често њихове теорије назива апсурдним и конфузним. Убеђен у учење које заступа он одлучно одбацује противничке „неуспеле апсурдне конструкције недопуштене у научном расматрању" (стр. 7,) а говорећи о Видал-у вели (стр. 20) „према томе и он спада у присталице бипартиције и дели судбину њених идеја, као и сви остали писци који акцептирају, било свесно било несвесно идеје овога правца који је као што ћемо доцније видети пун контрадикиија и нелогичности" — бацајући тако скоро неку врсту анатеме на оног заступника јеретичног мишљења. Но и поред тога он поштено излаже мишљења друге стране и његова књига пружз добро начињен преглед предмета који обрађује. Др. Тихомир Васиљевић судија окружног суда у Мостару.

Јован В. Кошшуница, судија Окружног суда за град Београд. И з о с и г ур а њ а, Пракса немачких судова. Београд, 1935. год. стр. 317. Ових дана изашла је из штампе књига под горњим насловом. Она садржи 127 одлука из праксе немачког закона о уговорном осигурању. Позната је ствар да ми у предратној Србији немамо закона о уговорном осигурању. Осећа се једна велика празнина у овој области правне иауке, па је ова књига добро дошла да попуни ову празнину. Наша литература у овој области и сувише је слаба, а већ да не говоримо о судској пракси из уговорног осигурања. Можда би се нашло бад би с.\:о претресли целокупну нашу судску праксу, једино неколико одлука од већег значаја. То све баш истиче важност и потребу ове књиге. Поменусмо већ, да је у питању пракса немачких судова, и то првенствено немачког царевинског суда. Позната је ствар, да је Немачка једна од оних земаља, где је осигурање јако развијено. Њеи закон спада у најмодерније законе ове врсте. Он је у примени у Немачкој већ више од 25 година, па је у пракси показао изврсне резултате. Ми смо пак, уводећи ново законодавство у нашој проширеној отаџбини, служили се највише аустриским, које ипак има везе са немачким, па су баш у толико оправданије ове одлуке немачких судова. Нарочито кад се имају у виду крајеви преко Саве и Дунава, гд", као на пример у Словеначкој и Далмацији, и данас важи аустриски закон о уговорном осигурању. Изнете одлуке претресају врло интересантне случајеве из области уговорног осигурања. Може се рећи. да ове одлуке претресају принципијелна питања ове науке. Она се баве случајевима иехата, преваре, заблуде, опрезности, пажње, итд., као што се види, обрађују материјал који је у директној вези са самим грађанским правом. Позната је гтвар да су баш ове ствари најделикатније у грађанском праву и да ми у овом домену у нашем грађанском праву готово најгоре стошмо. Према томе, ове одлуке, пошто расправљају извесне принципе који су код нас слабо обрађени, могу да нам послуже и у самом грађанском праву, без обзира што су то одлуке једног страног суда, јер као принципи оне су универзалног карактера. Превод је одличан. Кроз целу књигу спроведена је наша правна терминологија. Иако је стручна ствар, писана је лепим и чистим језиком, тако да се и не примећује да је превод. Књига је технички одлично опремљена, на финој хартији великог формата и има 317 страна. Коштуница, мора му се признати, уложио је велики труд. Књига се сама собом препоручује, а ми је са своје страпе такође препоручујемо г. г. колегама и сматрамо да смо добили једну одличну књигу без које не треба да буде ви једна адвокатска канцеларија. Др. Видан О. Благојевић адвокат.