Бранич

442

„Б Р А Н И Ч"

Јпоте Рор-КосПс/г: Е1и<Је јигЈсПдие 5иг ПпсогрогаМоп сЈ е ЈеггПсмгез таседопЈепб а 1а бегћје — Соп1г:1)иНоп а Г е 1 и (1 е <Је ГаппехЈоп, Рап'б 1935, р. 127. Међусобна зависност и условљеност (у хоризонталном или вертикалном поретку) чињеница која, било као израз хетерогених или координираних природних снага, било као паралелне или сукобљавајуће се комбинације друштвених појава у једном даном моменту или у укупном низу временскога бивања, постоји у данашњем друштву и која је постојала и у свима ранијим периодима времена, само можда у једном много мање пспреплетаном облику, намеће потребу укупнога, низнога, узрочнога посматрања чињеница у свакој области њихове конкретизације. Огуда се, сасвим оправдано, врло често поставља питање односа, заједничког предмета и кооодинације закључака појединих грана друштвенога живота које су се, под утицајем разних околности, манифестовале у облику посебних друштвених наука или њихових одсека. Такав је случај и са појединим гранама правне науке, а посебно са њеним основним гранама: јавним и приватним правом, и њиховом перспективо« и рефлексом у области међународно правно релевантних чињеница, т.ј. у погледу међународног јавног и међународног приватног права. Рат, као појава елементарне снаге, због својих многоструких дејстава, добио је, временом, и своје правно значење, претстављајући, у крајњој линији, одблесак вечитог сукоба интереса који се, под видом овог или оног изговора, јављао и јавља у свима областима друштвенога живота, у и изван обима граница једне државе. Отуда се у правној науци проблем рата изучава како са гледишта унутрашњег правног дејства, т.ј. дејства на чињенице које производе правне последице само у оквиру једне државе (унутрашње право), тако и са гледишта међународног правног дејства, т.ј. дејства на чињенице које производе правне последице и ван оквира или и само ван оквира једне државе (међународно право). Такво правно дејство рата, једно поред многих других, у погледу промене територијалног суверенитета, а посебно у погледу лнексије и њенога утипаја на држављанство становника анектираних области, с нарочитим обзиром на конкретизацију овога проблема код присаједињења области Јужне Србије Краљевини Србији одн. Југославији, третира г. Поп-Коцић у његовој одличној књизи: ЕГаАе јиШГдие зиг ПпсогрогаИоп с1е 1егпШге$ тасеЛотгпв а 1а 8ггМе. Остављајући на страну полатичку позадину питања присаједињења македонских области нашој држави, г. Поп Коцић посматра ово питање само са правне тачке гледишга, задржавајући се, у главном, на проблему анексије и то онако како се она јавља у односу на унутрашње право, међународно празо (одиосно међународно правно релевантне чињенице) и нарочито у односу на држављанство становника ових области. При томе он одбацује свако, макар колико до сада опште усвојено и признато, априорно теориско схватање у овој области, полазећи, правилно, од становишта да једна теорија може опстати теоријом само ако одговара стварним чињеницама и ако објашњава животне феномене. Бавећи се у првом делу своје књиге проблемом анексије са гледишта унутрашњег права, аутор третира правну важност извршене анечсије са гледишта српског унутрашњег права, т.ј. с обзиром на прописе чл. 4, 52 и 130 устава од 1903 године, који је био у важности у мочеиту извршене анексије. На супрот гледишту г. проф. Ж. Перића, по коме ;е анексија македонских области извршена сходно прописима Устава (јер је, по њему, за пуноважност анексије била довољна, у смислу чл. 52 ал. 1 Устава, само одлука краља), г. ГЈоп-Коцић сматра да у овом случају не може бити говора о примени прописа из чл. 52 Устава, па чак ни искључивој примени чл. 130, већ има места примени чл. 4, по аргументу зеЈез та(епае, т.ј. да је за решење о анексији била потребна одлука Велике Народне Скупштине, Ово нам друго гледиште изгледа тачније, нарочито с обзиром на положај владаоца у модерној државп и његова само изузетна права која има и која му се могу дати с обзироч на данашње сматрање народа као јединог носиоца свих власти. Ипак, заступајући ово гледиште, не значи да г. Поп-Коцић сматра да анексија 1:вих области није била правилна са гледишта унутрашњег права Србије. На против. Постааљајућн проблем на сасвим другу основу, коју му дају данашње модерне теорије фактичности права, аутор сматра да је моменат ефективности од битне важности за постанак, пропшрење и сваку промену државе, и да чим овај услов буде, у односу на извесна лица, а то ће рећи у области извесне територије, испуњен, па било да је у питању постанак, проширење или свака друга промена, било да је у пигању један акт који је у сагласности нли у протианости са дотле постојећим унутрашњим правним поретком државе са чијег се правног стано-