Бранич

САОПШТЕЊА

467

САОПШТБЊЛ У вези извештаја Коморе о раду у овој години, објављујемо следећа документа: Оба &езна заступања према адђоката. Госаодину Министру Правде. Комори су се жалили адвокати из Краљева, да Окружни Суд у Чачку тражи од странака пуномоћије кад год предају тужбу сигнирану од стране адвоката. Овакав поступак, наводе, много их штети, јер ако странке морају уз тужбу предавати и пуномоћије за адвоката којн је написао и сигнирао тужбу, онда се оне неће ни обраћати адвокатима у Краљеву, већ ће адвоката увек тражити у самом Чачку — седишту Окружног суда, кога могу привести и у суду овластити. Овакау праксу и Комора сматра неправилном и то из ових разлога: По § 128. грађ. парн. поступка стран.е морају бити заступане адвокатом пред зборним судовима свију степена, па било да се парница води пред већем бнло пред судијом појединцем, али се ово наређење не односи на прво рочиште. По § 175. истог поступка, који прописује општу форму за сваки поднесак, за тужбу је потребан потпис адвоката у парницама у којима је прописано заступање адвокатом. Смисао ових законских прописа никако није онакав, каквим га сматра Окружни суд у Чачку. Тужбу о којој је овде реч мора потписати — сигнирати адвокат. Ово је овако уређено са циљем да се заштите странке, т. ј. да им тужбе не пишу нестручни л,уди већ адвокати. Али то не значи, да странке морају најпре издавати адвокатима пуномоћија, па им се тек онда обраћати 31 састав, односно писање тужбе. Напротиз, странке могу одлазити код адвоката да им пишу и сигнирају тужбе, које оне без икаквог пуномоћија могу предавати судовима, и судови су дужни да тако написане и сигниране тужбе примају из руку самих странака. Да је то тако, најбољи доказ је сама одредба § 128. грађ. парн. пост., која истина нормира обавезно заступање адвокатом, али изречно вели, да наређење о овом обавезном заступању не важи и за прво рочиште. Значи, странке могу долазити на прво рочиште саме — без адвоката и у парницама, у којнма је заступање адзокатом обавезно. Па кад странке могу доћи саме — без адвоката на прво рочиште, на коме треба стављати приговоре или реплицирати на противничке првговоре, онда је више но логично, да странке саме могу предавати и тужбе, које су уредно по закону од стране адвоката сигниране, а да при предаји тужбе не морају уз исту ирилагати и пуномоћије, које оне можда аису ни издале аавокату који је написао тужбу. У конкретном случају јавља се ова незгода: Ако странка из околине КраЛЈева треба уз тужбу, коју предаје Окружном суду у Чачку, да при.таже и пуномоћије, значи, да дотични адвокат треба странку и даље да заступа. Трошкови странке би са повећалн, јер адвокату из Краљева треба платити пут до Чачка и натраг, а ако то неће, мора да изда пуномоћије адвокату у Чачку, што опет претставља тежак издатак за данашње време. А ако се стане на једино исправно гледиште и ако се има увек у виду наиера законодавчева да се поступак што више појевгини, онда би странка из Краљева и околине отишла код адвоката у Крал>еву, платила би му само за сасгав тужбе, однсла сама тужбу у Чачански Окружни Суд, па у Чачку, кад за то по поступку наиђе моменат, озластила адвоката, да је до краја заступа. Исту нраксу као код пријема тужби непосредчо од странака увео је Чачански Окружни Суд и код призива. По § 569. грађ. парн. пост. нризив мора написати и потписати адвокат. кад год у месту парничног суда има више од два адвоката. И овде је, исто као и код тужбе, законодаван имао намеру да странке осигура од незналачког рада разних надриписара. У интересу странке, законодавац чак ни њој самој није оставио право, да сама брани своје сопствене интересе, већ ју је обавезао, да за тај носао узме адвоката, који ће те њене ннтересе као стручан бол>е и сигурннје да заступа. Али то не значи, да странка мора адаокату за писање и потпис призива издавати и формално пуномоћије. Окружни суд у Чачку много греши, кад без икакзе ствлрне потребе а против позитивних законских одредаба и истак-