Бранич

468

„Б Р А Н И Ч'

нутог циља законодавчева поскупљује правосуђе у данима, када је за странке сваки динар тежак. Чак кад би Закои и тражио оно што тражи Чачански Окружни Суд, дужност суда била би, да разумним тумачењем, узевши у обзир данашњс тешке прилике, ублажи оштрину закона, који се не може сваки час мењати и прилагођавати промењеним односима, јер су они у свом темпу много бржи но законске измене и допуне. Комора, као позвана институција по Закону о адвокатима, слободна је да умоли Господина Министра као надлежну власт, да изволи у овој претставци истакнуто питање хитно уредити у смислу њеног тумачења односних прописа грађ. парн. поступка, које је сасвим исправно и које једино одговара несумњиво интенцијама законодавчевим да правосуђе буде брзо и јевтино.

На основу овлашћења чл. 63. тач. 12. Устава прав. цркве, Свети арх. сабор донео је 12. јуна 1933, год. под АСБр. Зап. 169. „Поступак за судове срп. православној цркви", који је ступио у живот 1. септембра 1934. год. По § 63. у вези § 60. ст. 3. овог поступка заступници странака по овлашћењу пред дрквеним судовима могу да буду сва способна лица од 30. год. старости и да могу пред грађанским судовима бити стараоци али по изричном тексту то не могу бити адвокати. Адвокатима је дозвољено само да за странку поднесу разне поднеске али их ниуком случају не могу заступати на рочиштима (саслушањима и расправама) ни у припремном ни у главном поступку пред црквеним судом. Другкм речима, адвокатура као занимање јавно правног поретка сведена је на скривено пискараае и странке морају прибећи лаицима-пуномоћницима. О томе да ли је овај црквено судски поступак, не само закон већ да ли он то у начелу може бити, ми за сада нећемо говорити. Комора има част да извести Господина Министра да је напред цитираном одредбом адвокатима фактично онемогућено заступање пред црквеним судовима. Самим тим Св. арх. сабор је повредио пропис § 1. Зак. о адвокатима по коме је „адвокатура занимање јавног поретка којој је циљ да адвокат својим стручним знањем помаже савесно и поштено појединцима правним саветима; да у случају спора пред судовима заступа парничаре бранећи њихове опрзвдане интересе и права, и да у опште у примени закона пред судовима, другим државним и самоуправним властима и јавно правним телима помаже да се донесе правилка и правична одлука." Исто тако црквено судским поступком повређен је и § 20. Зак. о адв. по коме је адвокат овлашћен заступати пред свима судовима, другим државним и самоуправним властима и јавно правиим телима. Црквени судови су јавни судови самоуправног тела и Комора није у стању себи да објасни какви су мотиви могли руководити Св. арх. сабор да својом самоуправном одлуком донесе ову забрану противну државним законима и противну интересима једног сталежа који на својим плећима носи како све државне и самоуправне фискалне терете, тако и све друштвене и верске обавезе. Ако су разлог биле сиромашне странке онда је требало имати на уму одредбе § 22. ст. III и § 27. Зак. о адв. по којима сиромашним странкама даје бесплатног заступника-адвоката по решењу суда сама Адвокатска Комора по чл. 44. слово ж) Зак. о адв. у вези § 165. тач. 3. и § 167. грађ. парн. поступка. Адвокат који се не прими бесплатног заступања сиромашне странке, изузев законом предвиђених случајева, — чини дисциплинску кривицу из чл. 12. тач. 10. пословника Адвокатске Коморе и као казну по чл. 55. Зак. о адв. повлачи: или писмени укор или 5.000'— дин. новчано или обуставу вршења адвокатуре за 1 годину дана или брисање из именика адвоката. — Дакле за ове случајеве казне су ефикасне. Ако би разлог бно каква „тајносга и деликатносш" брачних односа нарочито по бракоразводном узроку прељубе, онда ни он не може да опстане са разлога, што су адвокати везани законом загарантованим професионалним чувааем тајне свога позива и зато што редовни грађ. судови уз садејство адвоката

Секретар, Владамир Св. Симић

Заменик Претседника, Мил. П. Драговић

Заступаше ад&оћата иред духобним судоБима.

Госаодину Министру Правде.