Бранич
О ЗАХТЕВУ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНА
489
рече и одмах своју пресуду, којом се оптуженик ослобођава од оптужбе или се на њ примењује блажи кривични закон. Али за такову пресуду потребна је сагласкост свих судија већа (§§ 355 у вези §-а 354 к. п.). У сваком случају, било да Касациони Суд нареди нови главни претрес пред првостепеним судом, било да нареди нови кривични поступак, првостепени суд је при изрицању нове пресуде на основу новог главног претреса везан правним схватањем на коме је Касациони Суд засновао своју одлуку и не може побијану пресуду променити на штету окривљеникову (§§ 358/2 и 327 к. п.). У случају кад Касациони Суд изриче поводом захтева за заштиту закона да се понови кривични поступак, ствар се враћа у стадијум истраге а извршење казне мора се одмах обуставити (§§ 355/1 и 368/2 к. п.). Против нове пресуде првостепеног суда допуштени су сви правни лекови (§ 355/2 и 371/6 к. п.). Ако пак Касациони Суд решавајући о захтеву за заштиту закона нађе да у конкретном случају није ни био надлежан грађански кривични суд, поништиће пресуду и наредиће да се ствар преда надлежној власти (н. пр. војном суду, управној власти и т. д.) И ако је, као што је већ горе наведено, у пропису §-а 357/3в. п. прописано, како ће Касациони Суд поступити кад је оптуженик пресудом којом је повређен закон „осуђен на казну", сматрамо да би Касациони Суд требао исто тако да поступи у корист оптуженикову и у случају, кад је пресудом којом је закон повређен, суд нашао да је оптуженик крив -— али да се према пропксу закона има да ослободи казне. Тако н. пр. ако је првостепени суд у случају увреде из §-а 298/2 к. з. изрекао да је оптуженик крив, али га ослободио казне, док је међутим Касациони Суд по поднетом захтеву за заштиту закона нашао да је повређен закон у пропису §-а 79 к. з., јер је настала застарелост па је првостепени суд требао да ослободи оптуженика, или да није било захтева законом одређеног тужиоца па је требало да одбије тужбу по §-у 276 к. п. Касациони Суд мора пресуду донети по захтеву за заштиту закона, ако она према горенаведеном иде у корист оптуженика (§ 357/3 к. п.), доставити прзостепеном суду, а овај ће је обзнанити оптуженику и оштећенику. Пресуда Касационог Суда донета по захтеву за заштиту закона против пресуде нижег суда, којом оптуженик није осуђен на казну, као и против које друге одлуке или поступка суда, за коју Касациони суд нађе да садржи повреду закона, нема међутим никаква дејства против оптуженика ни против ма кога (§357/2 к. п.) У таквом|случају пресуда Касационог Суда има само декларативни значај. Она наиме само констатује од нижег суда учињену повреду закона. Такова пресуда није обавезна за судове. Она само указује на правилност у примени закона. Судови се обично придржавају тога правног схватања израженог од стране Касационог Суда у таквим пресудама по захтеву за заштиту закона. То допринаша много да се што пре постигне једнакост у тумачењу и примени закона.