Бранич

490

„В Р А Н И Ч

Ако је повреда извесног законског пропкса већ једном, поводом неког ранијег захтева за заштиту закона констатована пресудом Касационог Суда, онда Врховно државно тужиоштво у поновном случају такове исте повреде закона не подноси захтев за заштиту закона, већ упућује на дотичну пресуду донету од Касационог Суда по ранијем таковом случају, сем ако се не ради о пресуди којом је оптуженик осуђен на казну, јер у том случају може пресуда Касационог Суда нзречена по захтеву за заштиту закона бити од користи за оптуженика. Поставља се још и питање, да ли се могу нападати захтевом за заштиту закона оне одлуке којима је повређен формални или материјални закон, ако су донете и по ранијем кравичном иостушу и применом ранијег кравичног закона, и то на правном подручју где ранији кривични поступак није познавао институцију правног средства о коме је овде реч. Сматрамо, да се у таквим случајевима не може због повреде закона поднети захтев за заштиту закона. Пропис §-а 41/2 к. п. не може наиме имати ретроактивно дејство. Али у случају да је одлука донета по ранијем кривичном поступку, па је њоме услед погрешне примене новог кривичног закона озај повређен — онда се такова одлука свакако може нападати захтевом за заштиту закона. Противии случај т. ј. да је одлука донета по нозом кривичном поступку али применом ранијег, старог кривичног закона не да се ни замислити, јер је кривични закон ступио на снагу пре новог законика о суд. крив. поступку, па зато такових случајева не може бити. Могао би бити само у случај да је применом §-а 2 к. зак. примењен као блажи стари крив. закон место новог. У таквом случају сматрам опет да захтеву за заштиту закона ипак може бити места због повреде материјалног закона, је је у ствари квалификација дела дата по староме крив. закону у времену кад је већ нови кривични закон био на снази, али овај није примењен само зато јер је у конкретном случају био строжији. Најзад остаје да се позабавимо још и са питањем, да ли се захтев за заштиту закона може да поднесе и онда кад је неком одлуком кривичног суда повређен известан пропис неког специјалног закона н. пр. закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности, или закона о штампи. Сматрамо да околност што у тим специјалним законима, који садрже и неке прописе формалне природе, нема речи и о захтеву за заштиту закона, не може да чини немогућим употребу тога правног средства кад је у питању повреда неког прописа из тога специјалног закона. Ово не само зато, што пропис о захтеву за заштиту закона није у противности ма са којим прописом тих специјалних закона већ и зато, што је примена тога захтева и у случају повреда тих специјалних закона свакако само у интересу његозог правилног тумачења и примењизања у пракен.