Бранич

т

VII КОНГРЕС ПРАВНИКА

499

ферисали су г. г. Др. Тома Живановић, Др. Људевит Цимперман, Др. Хинко Лучовник, Др. Арсен Боремовић и Др. Михаил Геновски. Пре пррдаска на реферисање, претседник конгреса г. Др. Стојадиновић, отворио је скупштину поздравним говором у којему је нарочито нодв.укао значај правничких конгреса. Нагласио је, да конгреси правника раде без бучних реклама, без дискусија, и без препирки, али да њихово дело претставља путоказ којим се до сада кретада законска унификација. Што се судијске независности тиче, нагласио је, да народ може имати вере само у оне судије, који су независни у изрицању правде. После претседника конгреса, министар правде г. Др. Мишкулин изјавио је, да судијска независност пије потребна ради судија, колико ради грађана и доброг правосуђа, које је обезбеђено само онда, кад му на челу стоје независни судије. Г. Др. Мишкулин је нагласио и то, да судије не смеју бити фудбааске лопте, које поједиви министри шутирају с краја на крај државе по својој вољн, без обзира на стручну спрему и моралпу вредност". Овај део говорв г. Мишкулина, бурно је поздрављен од свих правника. У име бугарских правника говорили су мннистар правде г. Карађозов који је као лретседнвк Софијског Касационог суда годинама ста1ао на челу бугарског правосуђа. Речи Карађозова, допуниоје велики бугарски правник Никола Георгијев, који се већ годшама истиче на челу свих правних скупгатпна. Као и увек искрене речи Георгијева, цео конгрес бурно је поздравио. После претотавника бугарскпх правиика, говоршш су г. г. Др. Баржинка, у име чехосдовачких правника, Др. Боровски у име пољских правника, Др. Живановић у име Српске Краљевске академије, Др. Опасо-јевић у име Београдског универзитета, Влада Илић у име града Београда, Др. Аранђеловић у име Удружења правнпка н Др. Русомир Јанковић у име Удружеља југославенских судија. У име Београдске Адвокатске коморе, конгрес је поздравио секретар г. Владимир Симић. На крају говора Симић је нагласио, да ће све кшзе и политичке и економске бити преброђене, док год у свету постоји једна моћна група слободних и поштених правника, ко.ји теже ка идентификацији законитости и закона, правичности и правде. Симићеве речи биле су поздрављене од свих многобројиих учесника, којн су велику салу Коларчевог универзитета испуњавали до последњег места. Након поздравних говора, који су почевши са говором претседника конгреса, па преко говора два Министра правде две блиске славенске државе. .једнако истицали потребу законитости и правичности, које држе „земљу и градове" — прешло се на поједине реферате. По пракси која је на овом јубиларном конгресу уведена, сви референти су у кратким потезима изложили своје закључке, а тим учесницима конгреса олакшали дискусију по рефератима. Са. дискусијом се отпочело другог дана. Пнтересовање је било ретко, али док су резолуције по свим темама донете без већих размимоилажева, са резолуцијом по првој теми, дискусија је трајала више од пет сати. ' Попшто су изгласане резолуције о темама које су биле на дневном реду замеиик претседника Др. Сајовиц, изнео је конгресу на одлуку, а конгрес је са опозицијом од свега неколико гласова прихватио предлог, да се изражава жеља за помиловање оних политичких криваца који се налазе на издржавању казне. По самим темама, донете су од стране конгреса једногласно следећ* резолуције: „0 ЈЕМСТВПМА СУДИЈСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ" Седми конгрес правника Краљевине Југославије констатујући да данас судије, како редовних тако и управних судова, не уживају јемства судијске независности, која чини темељ сваке правне и културне државе, на својој седмој Скупштини у Београду налази: Да се јемстава судијске независности треба да почну одмах примењивати, Од јемства конгрес сматра да ваља споменути као нарочито важна и хитна, еталност и непокретност, постављање и наименовање суди.ја путем избора судијских колегија, на основу стечаја, а унапређење у начелу аутоматски. Конгресу је стало такође до тога да подвуче и велику важносг материјалног обезбеђења судија.