Бранич

510

„Б Р А Н И Ч"

другим лицима, у групи више или мање организованој, спонтано> или принудно. Управо друштво је једна појава која се неминовно,, као нешто што се својом садржином и организацијом налази изван и изнад човека. Рађајући се„човек се налази у друштву г и развијајући се остаје стално у њему, што ће рећи да он већ затиче пуно тековина, пуно односа, установа, догађаја, да наилази одмах на туђе воље и интересе, прилагођавајући им један. или други начин, немоћан и нехотећи да их раскине. Постоји дакле један објективан ток ствари, у коме човек може да учествује више или мање, али који он не може зауставити. Ствари су текле пре њега, повезане једна за другу, и тећиће и кад човек. исчезне. Ипак гај ток се не може замислити без индивидуе, која му може само, у заједници са другим индивидуама, дати потстрека. И ако је човек прекриљен друштвом — које је у истинипроизвод стваран вековима и хиљадама година, не може се ни без њега, јер реч је ту у колико о објективним чиниоцима, толико и о његовим потребама, жељама и страстима, идејама, — о* његовој моћи и његовој иницијативи. — Схватајући овако социјабилитет човечје природе, проф. Тасић указује на нужност реда у друштву, реда који се огледа у форми установљених прописа друштвенога живота, чије објашњење не треба тражити ни у каквој колективној вољи, — додајмо општој колективној вољи целога друштва, или колективној свести, додајмо и овде општој колективној свести целога друштва, пошто колективне воље и свести као такве, а посебно као класне, свакако постоје, већ у нераздвојној вези давања и примања које може ићи каткад и до солидарности или, овај нам бар израз изгледа погоднији и ка» тачнији да изрази стварно стање ствари и њихово социјалнопсихолошко објашњење, и до међузависности (у смислу Ои§ш1 евог израза т!егс1ерепс1апсе, који би имао да изрази постојање друштвеног стања као нужности поделе рада — В. ближе о овоме његово дело V Е1а4, 1есЗгои оћјесШ е* 1а 1о1 розШуе, — а које стање треба да претставља само први ступањ ка потпуној солидарности, а то ће рећи колективности, -— ма колико да сам Оио;ш1; од тога брани у последњим својим делима под утицајем неких идеалистичких схватања,( 8 ) — што се све намеће као нужан, види

3 ) Врло је карактеристична појава код многих напредних духова да у последњим годинама свога живота, т. ј. у својим последњим радовима, под утицајем разних идеолошких-фанатичких стремљења, посебно под утицајем теолошких (католичких) стремљења, одступе од својих ранијих излагања, долазећи тако скоро у контрадикцију са самим собом, а што је најглавније не осећајући, или чак и изречно тврдећи противно, ту појаву. (Далеко смо од тога да одбијамо могућност промене мишљења. Напротив. Та могућност увек и свакада, каткада, као израз слободе, бар као апстрактна поставка, постоји али свако њено остварење мора бити изречно констатовано и признато: само тако ће ново изречено схватање добити оправдање свога постојања — не и тачности; у противном скривена или чак внегирана стварно постојећа промена схватања нема свога логичног основа, бацајући, што је каткада најтеже, и сумњу на тачност раније изражених гледишта). Не упуштајући се дубље у овај проблем, да укажемо на три врло значајна примера: Аи§из(е Сот1е-а (који је, после позитивистичкога схватања израженог у својим првим делима, прешао доцније у апстрзктну метафизику, хотећи чак да је импрегнира у систем своје позитивне филозофије), Каутоп<ј 5а1еШеб-а (који је, после реалистичко-социолошког правца израженог у његовим делима Бе 1а <3ес1а—