Бранич

ПОЈАМ ПРАВА

511

ступањ друштвенога развоја — поделе рада, онакве какво је описана од Шигкћепп-а у делу 1 .а с Н ујзшп <1и 1гауаИ).( 4 ) Тај се ред дакле, огледа у обиму друштвеног, уређеног система регулисаног нормама друштвене делатности, које се, с обзиром на дејство које оне (одн. њихово извршење или неизвршење. поштовање или непоштовање) производе у друштву, т.ј. с обзиром на важност коју им путем и у облику санкција друштво придаје, деле у више система, координираних или субордииираних једни другим, а који системи постају предмети посебне научне обраде, претстављајући њихов основни предмет. Полазећи од таквог схватања комплексности друштвених норми, њихове релативности као појаве апосебно релативности њихове санкције,( 5 ) проф. Тасић одређује и сам појам права и његове битне

гаНоп с1е 1.1 уо1оп(е у Е1ис1е зиг 1а Јћеогје §еп6га1е <3е Г оћПдаНоп <1' аргез 1е ргетјег ргоје! (1е СоЈе пу П роиг Г ешрјге аПетапс!, пред крај свога живота, можда под утицајем своје тешке болести, потпао под утицај морално-теолошког схватања католичке цркве, посветивши, чак, своје последње године теолошким студијама) и 1.еоп Ои§иЦ-а (каква разлика између схватања изражених у предговору трећег издања његозог ТгаИб с!е с1гоН сопзШиНопе! и саме садржине ове књиге; каква, чак, супротност између идеја изнетих у 1.еб 1гапз1огта1Јоп5 §епега1ез с!е <ЗгоИ ргјуе сЈершз 1е Сос1е >1аро!еоп, и идеја, у колико је посмртни рукопис аутентичан, изложених од проф. Кодег Воппаг(1-а у чланку: 1-ез јсЈеез (Зе 1.еоп ОидиИ зиг 1еб уа1еигб 50С1а1еб (ауес (1е5 јпеЈНб (1е ОидиП), у Агсћјуеб с!е РћНоборћје (Зи с1го11 е1 с1е босш1о§Је јипсН^ие, 1931; који су, пак, узроци оваквој трансформацији схватања код ОидиИ-а, за сада није утврђено, јер се, на жалост, овом проблему није у науци посветило довољно пажње). Разуме се да обрнути случајеви нису ретки: Каг1 Магх, Кш1о1{ 1ћегјп§, РћШрће Неск и многи други доказ су тога. 4 ) Види ближе о овоме у нашем раду Мога1е е1 одН^аНоп ст1е, који ће бити објављен у овогодишњој последњој свесци Кеуие §епега1е (1и с!гоЦ, с!е 1а 1е§1б1а1Јоп е1 с1е 1а јигЈ5ргис]епсе. 5 ) Врло су интересантна излагања проф. Тасића о важности и ступњевима санкција друштвених норми у опште: Кад пређемо на питање о облицима друштвених правила, ми ћемо моћи да констатујемо да је од највеће важности санкцнја. Али одмах морамо додати да у том погледу међу санкцијама постоје прелази или ступњеви. У науци међутим има једно мишљење, може бити до данас владајуће, које оштро противставља друштвене и чисто социјалне санкције одобравања и неодобравања. Штачлерова теорија (реч је о разликовању апсолутне принуде као санкције права и хиг.отетичне принуде засноване на основу одобрења — ЕЈп\уШЈ§ип§ — обичаја и конвенционалних правила — в. стр. 29 књиге) само је до краја извела противстављање. Али, као и Штамлерова, и ова, умерена, погрешна је. Такво одвајање не одговара стварности. Одобравање и неодобравање не састоји се само у оцењивању, него се изражава у поступцима, у актима, у извесним мерама предузетим против оних који су ради супротно друштвеном мишљењу. Један жигосан човек је човек, с којим други људи неће да опште •и да улазе у односе, човек против којега се организује бојкот и који се искључује из друштва. У колико је неодобравање живље, у толико је живља и реакција, оно прелази у казну коју изриче и извршује држава, која је не само сила «ако изгледа на први поглед, него и рационалан, одмерен и целисходан начин реакције. У истини има дакле само ступњева у санкцији, прелаза чисто неосет•них, почев од гриже савести, преко неповољне оцене и укора, па све до одузимања слободе, имовине и живота помоћу одређених органа и, ако треба, уз помоћ физичке силе. У томе низу, санкција вишег степена никако не искључује оне нижег степена — него их, може се рећи, обухвата, додајући нове. Тако ће се држава послужити свим могућим санкцијама моралне природе. Исто тако санкције вишег степена не морају бити јаче по своме дејству од санкција нижег счепена. Искључење из друштва може да делује много јаче него ма каква државна казна! Без помоћи моралних и чисто социјалних санкција држава не може спровести своје наредбе, и сила је само један од чиниоца који врше утицај на људе. У