Бранич

546

„Б Р А Н И Ч*

на вежби код Чедомира Плећевића, адв. у Аранђеловцу, с тим, да покаже оригиналну диплому када буде тражио потврду вежбе. Издаје се Александру Трифунцу, адв. приправнику из Београда, уверење о приправничкој вежби без прекида вежбе. Одобрава се Милану Фотићу и Антуну Бојанићу да и даље држе адв. канцеларију у згради Академије На>ка, у коју се недавно уселио Трговачки Суд, с тим, да не истичу адвокатску таблу на улицн при улазу у зграду. Секретар Љубиша Димитријевић реферише по предметима из свога делокруга-тужбе против адвоката па се доноси одлуке које се по Зак. о адвокатима не могу објављизати. Решено је да се нап«ше акт Среском суду у Жабарима поводом заступања странака у кривичним процесима од стране Арсснија Батинића, који је избрисан из изменика, с позивом на § 22. Фин. Закона за 1934Ј35. Претседник Симић покреће питање дежурања чланова Одбора у Комори, па је једногласно решено, да се дежурство уведе. Време од када ће се почети са дежурством и сат у који ће се се дежурати, као и ред којим ће дежурство почети, одредиће сам претседник накнадно. За овим претседник Симић закључује седницу у 20 часова. Записник је прочптан и примљен. (Следују потпису присутних чланова и овера претседника и секретара).

ПРИКЛЗИ Ј. М. РегИсћ : Бе 1а сотре!епсе јисЗЈсЈајге еп шаПеге та4г1шоп1а1е (Јапв 1е Коуаите <3е Уои§051ауЈе. Ве1§гас1е-Раг15. Беб Е <3 1 Н о п 8 Јп(етаПопа1е 5, 1934. Ех(гаП <3 е Г АппиаЈгеде Г АвзосЈаИоп Уои§об1ауе де ОгоП 1п1егпаИопа1, с1еихЈете V о 1 и т е 1934. — Бе 1а себбјоп с1е сгеапсеб с1апз 1е с! г о 14 с 1 V 11 бегће. СесЗат. Саба ес1Ј1гЈсе Оо((. Ап1опЈо МПапЈ, РасЈоуа 1935—XIII. Е б (г а Ио с!а§П „5(и(јј јп тетогЈасПА1с1оА1ђег(оп1", V о 1. III. Г. Живојин Перик са две своје горње расправе задужио је поново правнике и унео нову светлост у комплекс правних проблема везаних за питања која расправља. Судска надлежност у брачаим споровима јесте важно правно питање с погледом на неизједначено материјално правно законодавство код нас и тешкоће око изналажења извора и снстематисања судске праксе. С једне стране црквена надлежност а с друге стране надлежност редовних судова ушле су једна у другу како по старом нредратном законодавству, тако и по поратном, нарочито оиом, које је донето у вези са овлашћењима из Устава разних признатих вероисповести, тако да је се у овом комплексу питања веома тешко снаћи. Своја излагања г. Перић је поделио на она која се односе на црквепо и на она која се односе на лаичко законодавство. У прву групу долазе законодавства Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Славоније, у другу групу долазе законодавства Србије (по изузетку), Словеније и Далмаццје, и Војводине. У Србији црквени суд је надлежан за испит, поништај брака, одвајање од стола и носгеље и развод брака, дакле за питања која се односе на личност супружника. По магеријалним — новчаним питањима падлежан је редован суд. Црквени је суд сем тога надлежан да решава начелно о томе: да ли жена има право на издржавање од мужа било за време спора око уништаја и развода брака или око раздвајања од стола и постеље, као и по питању код кога ће остати деца за време бракоразводног поступка. Брачне спорове суде црквени судови у два степена судства. Готово изга правна слгуацтја позгој>ш у Цриој Гори. У Босни и Херцеговини са ступањем на снагу српског црквеног православног Устава уведен је иста режим за православне као п у Србији, док Муслимани следују своје шеријатско право. У Хрват кој и Славонији католици следују надлежност католичких црквених судова, као што православни следују надлежност православних црквених судова после доношења Устава Српске православне цркве.