Бранич

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЋА

56!>

нели су своја мишљења ваљда сви истакнутији писци кривичнога права и о њему постоји безбројно много теорија и дефиниција, тако да се у томе, готово би смо рекли хаосу разних теорија и мишљења, тешко сналази и један рутинирани познавалац кривичнога права. Слетствено томе први услоз за свакога писца, који жели да се бави озим проблемом, свакако би био тај, да добро познаје готово непрегледну литературу по овоме питању, нарочито немачку. Осим тога сами проблем акцесорне природе саучешћа уско је везан уз неке друге проблеме кривичнога права, нарочито уз проблем каузалитета у кривнчном праву и сваки аутор, који жели да се бави проблемом акцесорне природе саучешћа, мора силом прилика да се позабави и питањем каузалитета у кривичном праву. Истина проблем каузалитета у кривичном праву остао је до данас нерешен, али сама та чињеница не ослобађа ни једнога аутора, који се бази проблемом акцесорне природе саучешћа, да баци поглед и то критички поглед на постојеће теорије каузалитета, а уколико га има, и да изнесе по томе питању и своје оригинално гледиште. Сам аутор, чије дело овде приказујемо, пошао је још и даље: он посматра поменути проблем са гледишта бипартиције и трипартиције, тако да горе споменуте примедбе важе за њега још и у већој мери. Посматрајући горњи проблем на тако проширеној основици аутор мора да поред осталога барем у сумарним потезима пружи слику бипартитног и трипартитног система као и да изнесе разлоге, с којих се опредељује за један од ових. А што вреди за аутора вреди у извесној мери и за његове рецензенте, па ћемо се и ми у овоме нашему приказу тога држати. 1) Проф. нашег универзитета Др. Тома Живановић у једном низу својих радова (1) разрадио је један нови систем кривичнога права за разлику од бипартитнога система, који је до тада, а и дан данас доминира у кривичном праву. Ми смо рекли „разрадио" са разлога, што се овде не можемо детаљно упуштати у оцену, да ли је његовим делима збиља ударен темељ трипартицији као новоме систему кривичнога права или тај систем вуче своје порекло од раније. Не упуштајући се дакле у оцену, коме припада право приоритета на трипартицију као нови систем кривичнога права, морамо споменути само следеће: да су антрополошка и социјолошка школа у кривичном праву већ концем прошлога столећа истицале, да се у системима кривичнога права мора учиниоцу кривичнога дела — кривцу — посветити нарочита пажња и дати неки засебан положај. Те идеје истицали су Фери, Ланца, Лист, а и раније од њих Ломброзова антрополошка школа, па и цели низ других писаца, о чему по нашем мишљењу не може бити сумње. (2) Постоји факат, да су антропо-

*) в. Др, Т. И{ивановић, Основни проблеми, даље Основи кривичнога права^ Морални елеменат у појму кривичнога дела (додатак Основним проблемима), даље чланци: Драговољни одустанак од покушаја, Архив 1923. књ. 23, стр. 321 и даље. Посебне личне отежавне и олакшаване околности, нарочито ванредни облици виности с погледом на акцесорну природу саучешћа (Архив, 1922, књ. 21. стр. 348 и даље. 2 ) в. о томе: Др. Живсновкћ, Основни проблеми, Чубински, Коментар крив*