Бранич

566

.БРАНИЧ'

лошка и позитивна школа својим истицањем и детаљним проучавањем кривца унеле велике промене на дотадања гледишта кривичнога права. Оправданост овога поступка и више је него очигледна. А као последица ових реформи нужно се тражи и реформа досадањега бипартитнога система, који са своја два основна појма —■ кривично дело и казна — не може више, како изгледа, да одговара данашњим захтевима кривичнога права. Уосталом и на први поглед изгледа данас свакоме јасно, да кривац као такав треба поред кривичнога дела и казне заузети неки засебан положај у науци кривичнога права, па и у његовој систематици, као и да тај положај ни у којем случају не може бити од секундарног значења. Друго је питање, да ли она каотакова може успешно заменити досадањи бипартитни систем. Морамо одмах споменути, да се о трипартицији као систему није баш много расправљало у литератури кривичнога права, како у страној тако и у нашој. То нас не треба много чудити, када се зна, да је трипартиција дошла као контраст досадањем бипартитном систему који је толико времена доминирао у кривичном праву, а и данас доминира, па је разумљиво, да је као једна велика новост била примљена са јаком резервом. Не можемо стога ни рећи унапред, како ће се трипартитни систем развијати у будућности, да ли ће заузети место досадањега бипартитног система или ће само бипартиција мораги да доживи извесне, макар и веће измене, да би се прилагодила данашњем стању и схватањима, која владају у кривичном празу. Цели низ проблема кривичнога права посматран са гледишта трипартиције и њенога објективнога схватања појма кривичнога дела добива сасма други изглед него када се ти проблеми посматрају са гледишта дихотомије. Ми налазимо да се сватање кривичнога дела са чисто објективнога гледишта не да одржати. Кривично дело без виности није кривично дело, јер је виност један од конститутивних елемената његових, без кога се оно не да ни замислити. То су уосталом већ и раније приметили критичари трипартиције, макарсе можда и нису при томе изразили онако. како је то требало. Професор Перић (3) критикујући трипартицију каже, да је кривично дело збир чињења и извршиоца чињења. Свакако верујемо да је мисао Перићева била тачна, само начин како се изразио био је и више него незграпан, тако да проф. Живанозић с правом приговара томе мишљењу, да је нетачно. Када би се наиме узело, да је кривично дело збир чињења и извршиоца (у ствари једна бесмислица) онда би се морало узети, да је и у једном научном делу садржан његов писац. У ствари ту се не ради о збиру чињења и извршиоца чињења него о објективним и субјективним, вањским и нутарњим манифестацијама кривичнога дела, које се једне од других не могу раздвојити, а да се тиме не уништи и сам појам кривичнога дела. Сликовито би се то дало претстави-

законика, 1934. стр. 51, као и од истога „Проблем" !5еоград, 1925. стр. 9 и даље. Види исто тако од Чубинскога „Општа карактеристика нових школа у кривичном прапу. 3 ) Видети о томе детаљније код Цр. Живановића, Основни проблеми, стр. 15. прим. 2.