Бранич

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЋА

567

ти на следећи начин: кривично дело без виности исто је, као кад би неко за кип човека казао, да је то човек, другим речима,када би из човека извадио оно, што га чини живим бићем, дакле и човеком. Као што смо већ казали свакако је тачно тврђење Др. Живановића (4) да би на основу Перићевог сватања морали узети, да и једно научно дело садржава и свога писца. Али одатле никако не следи као погрешно и оно, што ми тврдимо, да се наиме једно научно дело односно један сто не даду сасма издвојити од свога аутора, који су их правили. Научно дело ако и не садржаје у себи писца, свакако садржава једну мисаону радњу, која је унета у то научно дело и без које оно не би ни било научно дело. А исто тако и један сто се не да замислити без мисаоне радње столара, који га је правио. Да се још једном ради јасноће изразимо сликовито. Уметничко дело једнога скулптора свакако не садржи у себи и самога скулптора, али нема сумње да садржи нешто од тога скулптора, што га чини различитим од осталих на изглед можда истих кипова. Са чисто објективног гледишта и уметнички израђени и неуметнички кип били би једно те исто, једна материја и евентуално ништа више. Али у уметничком кипу садржана је и она идеја његовога ствараоца, која га чини уметничким делом. Та идеја се не да издвојити из уметничкога дела сем под једним условом: да се уништи и само дело, да оно више и не буде уметничко. Тако и кривично дело истина не садржава у себи кривца, али садржава његову виност и без те виности оно уопште и не може бити кривично. Ако А објеси Б онда је то кривично дело само ради тога, што постоји виност извршиоца; али ако то исто учини држава извршујући преко свога органа право кажњавања, онда то није кривично дело, јер нема ничије виности. Сличан приговор као и Перић ставља трипартицији Маковски, али како се изражава на исти начин као и Перић, то и за њега важи све што је напред речено. (5) Уз приговор Ланглеа и одговор Живановића на тај приговор (6) можемо овде приметити само толико: истина је, да се мере безбедности примењују и на неурачунљива лица уопште и не спадају у кривично право, о чему овде не можемо говорити детаљније него ћемо се на то питање вратити, када будемо говорили о санкцијама кривичнога права, који рад спремамо. Овде можемо рећи само толико, да би приговор Др. Живановића свакако био јак, када би се узело, како се то већином у теорији и позитивним законицима узима, да и неурачунљива лица могу извршити кривично дело. Ми наиме налазимо, да деловања неурачунљивих лица по природи саме ствари не могу ни бити кривична и да је таково сватање једна бесмислица. По тој логици ми би смо једнаким правом могли рећи,даје и ветар, који је оборио циглу и ова пала на пролазника, па га усмртила, такођер извршио једно кривично дело, барем објективно кривично дело. Теорију о објективном сватању кривичнога дела трипартиција је

*) Живанопић, Основни проблеми стр. 15. 5 ) Жчвановић, Основни проблеми стр. 16. е ) Живановић, Основни проблеми стр. 16.