Бранич

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ итд.

575

је некн компендиј из дела Др. Живановића. Конац дела просто је једна алотеоза трипартитном систему, који је, како аутор каже, „данас владајући систем у науци кривичнога права, дакле и једини (б1с!) Како је аутор дошао до тога закључка ми збиља не знамо, али мислимо у сваком случају, да је мало претерао. Па ако баш и узмемо, да је на основу трипартиције и њенога чисто објективнога сватања кривичнога дела могуће логичко и ваљано решење многих проблема кривичнога права, нарочито пак проблема акцесорне природе саучешћа, онда ипак остаје једно питање: уз какове је то жртве учињено и да ли може чисто објективно сватање кривичнога дела издржати научну критику? Ако треба приказе завршити неким резимеом, онда можемо рећи толико, да смо с обзиром на тежину проблема, који је аутор узео да расправља, а нарочито на начин, на који жели да расправи постављени проблем, наиме са гледишта бипартиције у односу на трипартицију, ипак задовољни са његовим делом. Оно истина има у себи извесних мана, али све те мане више, мање произилазе из тежине самога проблема, за чије се расправљање тражи велика и солидна правничка спрема, довољно познавање литерзтуре, нарочито немачке, без које се не може ваљано писати ни о једном важнијем проблему кривичнога права, а то су на концу ипак ствари, које се не могу у пуној мери тражити од једнога младога правника, какав је аутор. Међутим и без обзира на то, аутор овом својом докторском дисертацијом успео је оправдати наше наде, које у њега постављамо, да ће наиме даљња дела бити потпунија, ерго и боља, све то утолико пре, што он овим делом тек улази у нашу кривично правну литературу, у којој, верујемо, жели заузети неки бољи положај.

Петар Б. Ласић, судија окружнога суда — Зајечар. КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ОО ЗАКОНУ О ЗАШТИТИ АУТОРСКОГ ПРАВА Посве случајно дошла ми је до руку пресуда једнога срескога суда, којом је пресуђена крив. ствар против некога кафеџије због прест. из §-а 52. Зак. о заштити ауторскога права. Та пресуда понукала ме је, да се у овоме чланку позабавим споменутим законом. Ево, у чему је ствар: Неки стари кафеџија са периферије једне варошице, дозволио Циганима свирачима, сабраним са брда и дола, да свирају у његовој кафани за добровољни прилог гостију. Цигани су свирали оно, што по њиховом мишљењу знају. Једне суботе сабрале се служавке и тежакиње из те варошице на т. зв. „крумпир-бал". Дошло и нешто војни,:а и раднЦка и ти гости затражили од капеле, да свира коло. Цигани уситнили гудалом и свирали. Дошао ту и заступник „Аутор-централе" и у тим тоновима шездесет — четвртинске вредности