Бранич

576

.БРАНИЧ'

нашао: „Кокоњешће" „Сарајевку" и још неке музичке комаде, заштићене по Закону о заштити ауторскога права. Тај заступник Аутор—централе као реван и поуздан повереник поднео одмах тужбу надлежноме срескоме суду против власника периферијске кафанице ради прест. из §-а 52. Зак. о заштити аутор. права. Суд је повео поступак. На претресу брани се кафеџија, да Цигани нису свирали комаде, које је подносилац пријаве навео у својој тужби, него „локалне комаде". Као сведок испитан је један Циганин, члан те „капеле". Он је посведочио, да је „капела" уистину свирала „Кокоњеште" и „Сарајевку" од Рудолфа Бурзе. На основу изказа тога сведока суд је прогласио власника периферијске кафане кривим због преступа из §-а 52. споменутога Закона и казнио га осетљивом новчаном казном, плаћањем оштете Аутор — централи и знатних трошкова прив. тужиоцу. То је кратки хисторијат ове крив. ствари. Ради споменуте пресуде одлучио сам да се осврнем на Закон о заштити ауторскога права, који ћу у даљнему делу овога чланка означавати само његовим почетним словима. Сматрам наиме, потребним, да се осврнем на прописе §§-а 10. и 52. овога Закона. Ја ћу се најпре осврнути на пропис §-а 52. овога Закона, а потом на пропис §-а 10. истога Закона. Да се узмогне лакше разумети пропис §-а 52. 3. о. з. а. права, сматрам потребним да се пре тога осврнем на пропис §-а 21. 3. о з. а. права, чије се норме вређају недозвољеним извођењем глазбених продуката заштићених реченим Законом. Овај пропис гласи: „Аутор има искључиво право да своје дело ставља у промет, објављује, јавно на предавањима износи, репродукује и умножава. Док дело не буде објављено, припада аутору искључиво право да о њему публику обавештава. Ауторско право на позоришно, музичко и кинематографско дело обухвата још и искључиво право јавног приказивања и извођења". Санкције за повреде ауторскога права наведеног у §-у 2к 3. о з. а. права нормиране су у §-у 49. 3. о з. а. права. Законом је дакле забрањено, да се музичко дело заштићено реченим Законом, без одобрења аутора јавно изводи. У §-у 52. 3. о з. а. права нормирано је: „Преступ кажњив по §-у 51. овога закона чини и онај ко даје своје просторије бесплатно или уз наплату за одржавање овим законом недопуштеног предавања, извођења или приказивања или излагања неког дела, ако је знао да аостоји таакова незаконитоста". Закон је како се види крив. одговорност због дела из §-а 52. 3. о з. а. права учинио овисним о знању власника локала, да постоји незаконитост. Да суд може прогласити некога кривим због прест. из § а 52. 3. о з. а. права, треба да има доказе зато, да је окривљени знао