Бранич

УГОВОР О СУБВЕНЦИЈИ итд.

557

чиво наших иоданика доведе, с једне стране, до смањивања бесао■слице, а с друге стране да осигура земљи за случај рата, довољан број извежбаних иомораца; да обезбеди успешан развитак оних индустрија које не само да стоје у вези са иловидбом на мору {бродоградилишта и др), него имају још и велики значај за народну одбрану од сиољнег неиријатеља (в. зирга, 11°); и најзад да иод аовољнијим условима осигура иревоз морем иоште и извесних одређених лица. Укратко речено уговор о субвенцији, или боље, сама субвенција има за циљ да потпомогне задовољење извесних јавно-иравних интереса. Склапајући уговор о субвенцији Држава дела не као приватан предузималац, него као носилац тих јавно-правних интереса. Отуда се тај уговор и не може сматрати једним од облика приватно-правних уговора. То је акт власти који се, ако се баш хоће, може да уврсти једино у т. зв. „административне уговоре 8 )". Обавеза о превозу „поште" и извесних повлашћених лица, која се обично као доказ супротнога наводи, није у том погледу довољно убедљива: По мишљењу многих празника, пре свега, отправљање поште је јавна служба; осим тога, та обавеза о превозу поште и државних службеника је само једна од обавеза међу читавим низом других, које су у „уговору о субвенцији" истакнуте на првом месту; са искључивим позивом на њу, према томе, не може се одређивати правна природа тог уговора. Ови разлози су учинили да се, у Поморско - правној науци и Судској пракси, уговор, који регулише односе између Државе и поморских друштава и који се код нас назива „уговор о субвенцији сматра иогодбом о вршењу јавне службе (тагсће с1е зегУ1се риоНс). Па сходно томе држи се: 1° Да Држава има право да раскине ту иогодбу^ кад год нађе да јој то налажу јавни интереси, па чак и када је она закључена на одређено време: свако друго гледиште сводило би се на шврђење да иостоје случајеви сукоба у којима треба дати иревагу ириватним иншересима над јавним. Разуме се да противна страна, ако то раскидање погодбе по једностраној одлуци власти наступи, задржава право на евентуалну накнаду штете (в. гп/га). 2° Да је за спорове, који се појаве при извршењу једне такве погодбе, надлежна „административна јурисдикција" 3 ), а не редован суд. 3° Да се субвенција не може, бар не за свој највећи део, изједначити са возарином (јге1) или наградом за превоз робе и путника 4 ).

2 ) Тиме се можда објашњава чињеница да у Француској уговор о субвенцији, као израз за обележавање споразума између Државе и поморских друштава о даваау субвенције, нг аосшоји. Тај израз је замењен изразом ,сопуепИоп розЈак". 3 ) Вид.: О. ШрегЈ, ОгоИ тагШте, Рап5, 1929, 1. I. п° 213—221 и нарочито п° 216. 4 ) О. БЈјрег!, ор. сН., (. II. п° 1312, стр. 269; Г^уоп-Саеп е! КепзиП, ТгаНе с1е ОгоИ соттегсШ, Рапз 5 е ес!., (. V 1931, п° 27; К. Уегпеаих, 1а јог1ипе (1е тег. ЕћШе зиг Г ог^ашзаНоп Ае 1а гезропзадИНе с1ез ргорпеШгез де пауиез. Кес. <3е је§јз1. (Зе Тои1оизе, 1906, 1907, {. II. стр. 293 е! зију.; РгоДготМез, Ое& гезШсИопз