Бранич

590

,Б Р А Н И Ч"

ника, него и за његову одређену тражбину. Веровник који наплате две своје тражбкне побија има подносити одвојене тужбе за сваку од њих и за сваку доказивати немогућност намирења. Исто тако кад два или више веровника побијају исту радњу и из истих разлога, и они морају подизати одвојене тужбе и сваки у своме спору доказивати инсолвентност дужника" — стр. 75. — С обзиром на прописе §§ 90 и 112—116 Законика о судском поступку у грађанским парницима, ми би радије заузели супротно становиште). — Под специјалним или посебним претпоставкама побијања — аутор — сматра онај одн. оне услов« који се као појединачиа појава мора стећи, т. ј. један од тих услова мора бити испуњен па да побијање буде могло имати успеха. Ти су услови различити по своме квзлитету и интензитету и дају основа разликовању разних врста побијања. Тако њих, по нашем закону, може бити осам врста, услед чега и г. Марковић разликује осам врста побијања: а) АсНо РаиПапа <Зо1оза, која је најболгИ израз ове установе и која највише одговара сдичној установи из римскога права, а за чији се успех захтева: учешће дужника уделу, намера оштећења (сопзШит 1гаи(318), знање за намеру оштећења (сопзпепИа {гаи<1;б) и рок од десет година; б) АсНо РаиНпа си!роба, која је једна подврста прве, од које се разликује, у главном, у погледу знања за намеру оштећења: довољно је и само скривљено незнање за намеру оштећења, или можда боље остварење ризика познавања прилика, што би тачније одговарало нашем тексту, и у погледу рока: на место десет, рок је овде две године; в) АсНо РаиПапа (атШапз, где припадање {агтНае. зизрес!ае ствара претпоставку знања несавесности дужника и прибавиоца; г) побијање отуђења имовине у бесцење; д) побијање бесплатних и њпма изједначених располагања; ђ) побијање стицања дужникових ствари на основу одлуке судске и управне власти; е) побијање обезбеђења или позраћаја мираза; и ж) побијање обезбеђења и предаје узмиразја или удовичког издржавања. Питање легитимације за побијање појављује се као активна и пасивна легитимација странака. Код активне легитимације, која треба да постоји код повериоца који тражи у односу на њега поништај дејства побијаног правног посла, захтева се, у привципу, извршност тражбине и стварност или вероватност немогућности њеног потпуног начирења. Код, пак, пасивне легитимације, која треба да постоји код противника побијања, егзистенција једног од посебних услова, при закључењу посла у питању или чак и доцније, које закон предвиђа за успех побијања. Отуиа се г. Марковић упушта у расправљање посебних случајева остварења или неостварења овакве легитимације, било активне било пасивне, долазећи до врло интересантних закључака о релативности пресуђене ствари, извршности, правним следбеннцима и примаоцпма права. — Најзад као четвртим питањем аутор се бави проблемом дејства и садржине побијања, задржавајући се, у главном, на законским пропи сима (§§ 13—22 Закона) и усвајзјући она решења која најбоље одговарају основној идеји изнетој у §-у 1 Закона: и прогласити да су без учинка према томе повериоцу. Установа побијања, од основне идеје која се јавила, колико је то историски познато, у римском праву, постала је данас значајна институција модернога права која је добила своје посебно законско регулисање. Она свакако, и као таква и по условима њене примене, претставља једну од најсуптилнијих појава које у данашњем, посебно имовинском праву постоје. Ипак зато, као што је то добро приметио г. Марковић, то не би требало и несме да онемогући, било из којих разлога а посебно из разлога судске лежерности, потпуно и правилно спровођење у живот тога тако нужног института привреднога, па према томе и правнога, живота. Постајући једна установа од опште вредности (на шта се има свести проблем тумачења изузетака — в. наш приказ књиге г. 1.ис. Кођше-а, у Архиву за правне и друштвене науке за јануар 1935 године —, прн чему г. Марковић, као што смо ми то већ урадили при приказу поменуте књиге, одбацује апсолутно важност правила о тумачењу; в, у истом смислу и проф. г. Др. Ђорђе Тасић у Уводу у правне науке, Београд, 1933—1935), установа побијања мора као таква добити своје оживотворење у пракси. Да ће томе оживотворењу, јер се њено постојање данас готово и не опажа, допринети и ова књига, нарочито њеном пуном и потпуном остварењу, ван сваке је сумње. Зато се како са теориске тако и са практичне сгране мора поздравити њена појава и њен пун успех.

Борислав Т. Благојевик.