Бранич

П Р И К А 3 И

591

Др. Радоје Вукчевић: Кривична одговорност органа новчаних завода. Београд, 1935. стр. 38. — Посебни отисак из Споаденице Конгреса правника. Питање постављено иред овогодишњи Конгрес правника о кривичној одговорности органа новчаних завода веома је акутно: оно тражи што скорије решење. Од његовог правилног решења завпси да ли ће се вера у новчане заводе и њихове органе повратити како би ови заводи и даље остали регулатори привредног живота, а не инсгитуције на које се напада зато што су сав углед изгубиле. Док друге напредне државе имају већ савремене законе о одговорности новчаних завода и њихових органа, ми таквог закона још немамо. Постоји предлог закона о овој одговорности, али је неиавесно кад ће и дали ће уопште он постати закон. Питање се је имало изучити на широј бази: упоредно. Тако је и г. Др. Вукчевић схватио своју дужност као референт и тахо обрадио свој реферат. Само на тај начин добија се јасна слика о актуелности проблема али и пружају могућности за његово решење. Излагања је г. Др. Вукчевић поделио на четири дела: на она која се односе иа наша разна законодавства о акциоиарским друштвима, на пројекат закона о одговорности ових друштава и њихових органа, на упоредно законодавство (француско, аустриско, чехословачко, немачко и енглеско) и најзад на стање нашег кривичног законодавстиа по овом питању. Писац је ушао у цео комплекс проблема везаних за горње питање стручпо н критички. То је разлог што је његов реферат од Конгреса примљен као озбиљан прилог изучавању ове правпе материје. Арсеп М. Боремовић: Право бранилаца у припремном поступку. Београд, 1935. стр. 20. — Посебни отисак из Споменице Конгреса правника (латиницом). Ово питање истакнуто на овогодишњем Конгресу правника у Београду, које интересује нарочито нас адвокате, нашло је одличног тумача у г. Арсену М. Боремовићу, заменику државног тужиоца у Травнику и сараднику нашег часописа. Пошто је у Уводу обрадио кратко али прегледно р^звој браниоштва од Римског права до данас, г. Боремовић је подвргнуо наше позитивно закснодавство стручној критици прочумачивши га веома либерално, тако да би и оно, без икаквих измена, кад би се овако либерално примењивало, могло да заштити наша бранилачка права у вези са нашим брањеницима. То захтева и један виши државни интерес по коме нико не може одговарати ако му се не пружи могућност да се брани, а то једино да може учннити преко браниоца — адвоката. Међутим, често пута бранилец стигне доцкан, онда када је окривљени дао судбоносне изјаве за исход његове кривице. Г. Боремовић закључује: „Савремени судија мора бити свестан, да модерно законодавство, верно историјском процесу свога развијања, наставља ово и даље у правцу појачања гаранција личности и права окривљеника, чему ни мало не сметају ни најновије струје у кривичном праву, које иаглашавају и истичу у први ред социјално-етичке моменте. Јер истински напрелан и успешан може да буде рад само онога колектива, чијим је члановима појединачно загарантовано и омогућено несметано развијање њихових индивидуалних способности и дужности па и права*. Препоручујући топло овај рад г. Боремовлћа, нарочито подвлачимо да г. Боремовић као државни тужилац није инквизитор. Он не тражи жртвЈ- која не може да се брани, већ као човек и правник жели да има пред собом човека чија је одбрана освгурана. У толико је рад г. Боремовића симпатичнији.

Др. Љубомир Дуканац: Преваљивање пореза с нарочитим обзиром на прилике у Југославији. Београд, 1935. стр. 160. Издање пишчево, (латиницом). Наша правна књижевност нарочито је оскудна у делима поскећеним пореском законодавству, То долази отуда што се за ову врсту правне књижевности траже претходна познавања, која се тешко стичу. С друге стране, механизам пореза тесно је везан за законодавство, па се увек тражи да ове проблеме решава правник, јер правник ће наћи увек равнотежу између претераног фискалитета и