Бранич

БЕЛЕШКЕ

601

да ће управо практична примепа наићи на жарочито интересовање свугде тамо у иностранству, где се мОра да бори са сличним тешкоћзма. Унапређеше моторизовања Немачке, коју је предсказао државни канцелар у 1933. г. постигнуто је на два начина: једним, пореско-политичким олакшањем за држање и набавку аутомобила 1 ) и другим, подизањел промета моторним колима, особито, пак, државном мрежом аутомобилских путева. Друта група закона стварана је са становишта позитивне народносне политике. Годишњи износ од 150 милијона марака, предвиђен за зајмове за брак 2 ) а уведен на терет неожењених, подељен је до сада на 400.000 бракова и исти толики број женских радница замењен је са незапосленим радницима. Све ово имало је посредно повољног дејства за све оне гране индустрије, које раде за потребе станова или кућне привреде, као и за приметно повећање броја деце, од чега су имале користи опет друге бранше (друга занимања). Оживљавању грађевинског тржишта много је допринело исто тако политичко-народносно важно унапређење израђивања малих станова 8 ). Законом: „ О Пореским олакшицама за кућну женску послугу" 4 ) и додацима из пореских средстава за ново намештење помоћних радних снага у пољопривреди у велико се је ограничила незапосленост великих народних

') Закони од 10. априла 1933. г. и 28. фебруара 1935. г. (Бригање прихода из пореза на моторна возила), § 67 став 10а. закона од 16. октобра 1934. г. (Закон о изузимању приватних моторних возила из имовине пОдлОжне порезу), Закон од 1. јуна 1933. г. (Брисање пореза на приход, на обрт и на корпорације код допунске помоћне пабавке из обртног прихода), затим бескаматни зајмови за делимичну набавку моторних возила према § 6 т. 1 Закона о порезу на приход од 16. октобра 1934. г. 2 ) Особито Закон о помагању склапања бракова од 1. јуна 1933. г. 3 ) Закон од 21. септембра 1933. г. 4 ) Сад примљено у §10 ст. 1. т. 1 закона о порезу на приход од 16. октобра 1934. г.

група тако н. пр. код кућних намештеника у 1934. г. за преко 1/2. Пореским законима о смањењу земљарине и пореза на промет за сеоске поседнике од 21. септембра 1933. г. повећала се је на првом месту куповна способност пољопривреде. Као одлучна мера отпи:ати су на крају краткшм путем заосталн порези из ранијег времена, ако су се доказали исти толики издатци за набавку рада. Нова пореска политика могла је меродавно да допринесе постигнутим успесима у борби против незапослености. Упоредо са опадањем броја оних без прихода од преко 6 милијона на испод 1 3/4 мил. јако су се повећали приходи Рајха, села и општина, што је повољно упливисало на мере за Санацију. Према томе није се изјаловила нада да ће нова пореска политика на крају ипак корисно утицати на плаћање пореза. Код предрачуна од 7.077,7 мил. марака и код фактично наплаћених 8.217.2 мил. мар. показала је 1934. г. један знатан вишак, пошто је на место уобичајеног дефицита већ у 1933. г. показан један мали вишак. По личној изјави Мннистра Финансија 1935. г. показаће један вишак Од преко 2 милијарде. Преглед појединих врста пореза потврђује исправност овакве поресКе праксе, којом се оживљује привреда. У рачунској години 1934. порастао је приход пореза на друштва за 52% према прошлој години; порез на приход за 33%; порез на промет за 23,5%1 порез на менице 63% а и код других врста пореза није овај пораст незнатан, ако се има у виду не баш најбољи положај стране трговине и многих индустрија за пзвоз као и остале тешкоће. Мисао водиља, да се једна успешна пореока политика не може да задовољи само тиме, да захвата све могуће изворе пореза, него да она мора бити свесна тога, да у првом реду морају да стоје привредна животна способност народа и правична подела, да изграђују привреду и да јој служе — издржала је тиме своју пробу и заслужила је могуће, да се примени тамо, где постоје сличне прилике Др. Г. Волф, адБОкат Берлин