Бранич

■2

„БРАНИЧ 1

Многобројне злоупотребе органа акционарских друштава и банака, по својој природи, су злоупотребе поверења (ађиз с1е соп{јапсе) нарочите врсте. Али кривични су кодекси, стварајући овај појам, полазили од много једноставнијих случајева те имали у виду односе између сопственика или држаоца извесних ствари или исправа и лица којима су исте предане на чување, или под кирију, или на управљање у својству пуномоћника, и претпостављали да ова лица те ствари или хартије присвоје или потроше (упор. чл. 408 француског Сос1е Репа1). Законици су увели такођер одредбе о кажњавању лица која, заступајући туђе имовинске интересе или старајући се о туђем имању, намерно злоупотребе дата им овлашћења или иначе, у намери да оштете интересе или имање својих властодаваца, не испуне своју дужност (упор. § 369 нашег К. 3.). Али ове законске формуле, и поред своје мање или веће еластичности, нису могле ни издалека задовољити потребе за репресијом код акционарских друштава и банака. Стога већ приликом издања појединих закона о акционарским друштвима биле су доношене, у оквиру тих закона, нове казнене одредбе, (упор. чл. 99—101 српског З.А.Д. од 1896 г. и §§ 445—451 Нацрта трговачког законика за Краљевину Југославију), а после рата у неким државама били су донети специјални закони о банкама који садрже и одредбе о кривичној одговорности њихових органа. 1 ) Код нас се питање повећања одговорности органа акционарских друштава, претежно у вези са заштитом улагача, почело да третира од 1926 г. Оно је било чак постављено на дневни ред Конгреса правника одржаног у Сарајеву 23—25 септембра 1927 г. 2 ) И заиста, одговорност управних органа банака утолико је важнија, што њихов неправилан рад оштећује не само акционаре и обичне повериоце, него и улагаче, дакле неповољно утиче на народну штедњу и на јавни кредит. Али и поред све своје важности ово питање није добило код нас ни досад законодавно решење. Стога је разумљиво и потпуно оправдано да је скорашњи VII Конгрес правника Краљевине Југославије поново опсежно расправљао ово питање па је усвојио ову резолуцију: „Спровести најхитнију унификацију акцијског права на основу постојећег пројекта, у којем се кривичне санкције за органе новчаних завода имају пооштрити. По истим принципима израдити и Закон о јавним штедионицама. Код свих ових дела, према њиховој природи, инкриминисати нехат и покушај". Досад питање специјалне одговорности управних органа банчиних било је код нас решено само делимично и привремено у вези са проблемом заштите новчаних завода којису, услед кризе банкарства у другим земљама, заштите и раздужења земљорадника, уопште неповољних економских прилика у земљи и — 1аз1:

*) На пр. чехословачки Закон од 10 октобра 1924 год „ђе(геНепс1 сНе Еш1а§еђисћег, Ше АкНепћапкеп ипс! сНе Кеујзјоп с1ег ВапкшбШи(е", немачки Закон о кредигу од 5 децембра 1934. г. (нарочито §§ 46—50). 2 ) В. реферат проф. Милана Шкерља и кореферат Мирослава Вранића о заштити улагача и одговорности управних органа дионичких друштава, а такођер реферате др. В. Бајкића и др. М. Недељковића.