Бранич
КРИВИЧНОПРАВНА ОДГОВОРНОСТ ОРГАНА итд.
3
по{ 1еаб1 —■ грешака и злоупотреба својих управљача, дошли у немогућност да удовоље својим обавезама. Дакле уредба са законском снагом о заштити новчаних завода и њихових веровника (У.З.Н.З.) од 22. новембра 1933 г. прерађена Уредбом истог имена од 23 новембра 1934 г. остаје код нас једини меродавни извор права за горе наведене проблеме. II. На првом месту између кривичноправних прописа У. 3. Н. 3. треба навести чл. 54. према коме се кажњавају као преступи новчано до 200.000 динара дела извесних органа новчаног завода који су проузроковализазавод губитке те истине може редовно одговарати својим обавезама. Учиниоци таквих преступа могу да буду чланови управног или надзорног одбора или којег другог управног органа, ликвидатори, управљајући чиновници, заступници и комесари новчаних завода. Радња је оцртана врло широко, јер биће кривичног дела сачињава свако умишљено дело или пропуштање, скопчано са повредом дужности, ако исто проузрокује, само по себи или у вези са другим губицима, губитке услед којих завод не може редовно одговарати својим обавезама према веровницима. Дакле, за постојање овог дела треба: 1) да кривац буде један од наведених органа односно функционера ковчаног завода, 2) да он умишљајем повреди коју своју дужност, 3) да та повреда проузрокује губитке и 4) да ти губици, сами по себи или заједно са другим губицима, изазову обустављање плаћања од стране завода. Закон не набраја дужности чија се повреда, ако повлачи за собом наведене последице, кажњава по овом члану Уредбе. Према томе умишљена повреда сваке дужности, ако одговара горњим условима, може да буде кажњена као преступ из чл. 54 У.З.Н.З. Али треба да та повреда буде један од узрока губитака због којих је завод дошао у немогућност да редовно одговара својим обавезама. Ова је немогућност објективни услов (обелемје) кажњивости а не само иретеринтенционална иоследица 3 ) иовреде дужности (упор. § 17 К. 3.). Исто важи и за губитке, које је проузроковала повреда дужности. Стога умишљај обухвата само дело (сошгшзбш) или пропуштање (огшзбЈо), које сачињава повреду дужности, а не и њихове евентуалне последице. Ако би постојала намера горе наведених липа да оштете новчани завод, то би престављало теже дело, наиме злоупотребу поверења из § 369 ст. 1—К. 3. А ако би чак постојала намера да новчани завод не плати своје дугове а тај би завод заист-а пао под стечај, то би могло да буде чак и дело лажног банкротства, за које би одговарали наведени органи банчини (§ 344 ст. I. К. 3. у вези са § 356 К. 3.). Ако упоредимо органе и функционере који могу одговарати
3 Термин који је прихваћен у „Систему целокупног кривичног права" Доленца и Маклецова (в. стр. 70).