Бранич

О НЕДОПУСТИВОСТИ ПРИПРЕМНИХ ПОДНЕСАКА итд.

7

-чану казну до 100.000 дин. Не може се бранити претпоставка да ,су сличне злоупотребе код картела много опасније по друштвене и приватне интересе, него код новчаних завода који уживају заштиту по Уредби. Баш обратно, злоупотребе, које би се појавиле код једног великог новчаног завода, који има милијарду улога на штедњу, стотину милиона акцијског капитала итд. доводећи у питање овако замашне капитале и упропашћујући привредну егзистенцију свих својих многобројних акционара, улагача, поверилаца, службеника и т. сл., изазивају много јачи потрес у народној привреди, него подизање цена од стране којег картела шећера, квасца, цемента или другог производа. Изгледа, слично је мишљење прихватио и VII Конгрес прав-ника Краљевине Југославије, кад је донео резолуцију о пооштра.вању кривичних санкција за органе новчаних завода, без обзира да ли су под заштитом или нису, које су предвиђене у Нацрту трговачког законика за Краљевину Југославију (партија о акционарским друштвима §§ 445—451) и које су већ по Нацрту — строги затвор и новчана казна до 500.000 дин. Објашњење ове разлике у строгости санкција треба тражити у тој чињеници што се од 1933 г., кад је била издана прва Уредба о заштити новчаних завода, па до августа 1934 г., кад је изашла Уредба о картелима поглед и друштва и правника, и законодавца на слична дела нагло лроменио: строгост санкција је постала гесло јавног мњења те *су каснији прописи доносили оштрије санкције. Према горе наведеном само кодификацијом кривично-правних наређења која се налазе у многобројним законима и Уредбама последњег времена може се постићи прегледност свих ових прописа, разграничење појединих преступа и иступа и кажњавање ових дела сразмерно њиховој важности и штетности по јавне и приватне интересе, према јединственом критерију, који буде прихватио законодавац приликом кодификације.

Др. Раналд Чулић, адвокат — Београд. О НЕДОПУСТИВОСТИ ПРИПРЕМНИХ ПОДНЕСАКА У ГРАЂАНСКИМ ПАРНИЦАМА НОСЛЕ ПОЧЕТК4 УСМЕНЕСПОРНЕРАСПРАВЕ Примећено је, да странке у грађанским парницама код првостепених зборних судова подносе посебне припремне поднеске и после почетка усмене спорне расправе т. ј. у времену између појединих рочишта одређених за усмену спорну расправу, и да ■судови такве поднеске примају и прртивној страни достављају. Налазимо, да ово не одговара закону. Посебни припремни поднесци су средство за међусобно општење парничара уз асистенцију парничног суда, а имају за циљ да прииреме усмену спорну расправу. Помоћу ових поднесака странке саопштавају једна другој све оне чињенице, доказе и ■лредлоге, који нису већ садржани у тужби или у одговору на