Бранич
8
„Б Р А Н И Ч"
тужбу, а које намеравају изнети на усменој спорној расправи. С обзиром на овај ирииремни карактер поменутих поднесака, пропис § 353 г. п. п. наређује, да ово међусобно писмено општење парничара преко суда може следовати само у времену „између одређивања и иочетка расправе" т. ј. усмене спорне расправе. Чим је усмена спорна расправа отиочела, престаје свака ирииремнарадња а тиме и међусобно писмено општење парничара прекосуда, пошто се од тога момента процесна грађа износи искључиво усмено на самој расправи. Усмена спорна расправа почима „оглашавањем правне ствари",. која се по тужби има расправити — § 241 у в. § 197 г. п. п., и траје све дотле док се не изрече да је закључена — § 257, став. 2 г. п. п. Према томе, она претставља једну целину, т. ј. она је једна од почетка до краја. Ако се усмена спорна расправа на једном рочишту не може закључити, она се ирекида и наставља на ново одређеним рочиштима, али тако да свако ново рочиште: није ништа друго него наставак већ отпочете усмене спорне расправе — § 202 на крају, у в. § 200, став 2 г. п. п. Свака промена у саставу суда, пред којим је отиочета усмена спорна расправа, изазива потребу, да се ова расправа „изнова" проведе§ 508, став 2 г. п. п. Из ових законских одредаба јасно следује јединство усмене спорне расправе. Према томе, усмена спорна расправа може само једаниут отпочети, а не више пута т. ј. не приликом сваког рочишта, које се одређује за наставак исте. Кад је тако, онда јејасно и логично, да је законодавац, употребљавајући у § 353 г. п. п. израз „иочетак расправе" као крајњи рок за измену писмених саопштења између парничара уз асистенцију суда, имао у виду само и искључиво иочетак оног рочишта, на коме иочимаусмена спорна расправа по главној ствари. Мора се признати, да је законодавац при стилизовању одредбе § 353 г. п. п. могао бити прецизнији, јер израз „почетак расправе", сам по себи, може дати повода схваћању, да се односи на почетак сваког појединог рочишта, пошто се на рочиштима стварно расиравља. Али, када се има у виду, да се овај § 353 г. п. п. налази у одељку грађанског судског поступка, који говори о усменој спорној расправи, и када се овај пропис доведе у везу са осталим горе поменутим одредбама грађанског судског поступка, које усмену спорну расправу означују као једну целину, онда не може бити никакве сумње о томе: да се под изразом „почетак расправе" у § 353 г. п. п. има разумети почетак усмене спорне расправе, а не почетак сваког појединог рочишта одређеног за ову расправу. Ту исту недовољну стилизацију садржи и § 258 аустр. г. п. п., који је од речи до речи реципиран у § 353 југ. г. п. п. Разни познати коментатори аустријског грађанског парничног поступка а исто тако и многи аустријски судови, држећи се буквално законског израза „почетак расправе", тумачили су такође ову одредбу у смислу: да, ако се усмена спорна расправа не сврши на једном рочишту, странке могу преко суда међусобно изменити припремне поднеске и у времену између појединих рочишта одређених