Бранич

10

„Б Р А Н И Ч"

Драг. Кнежевић, судија Апелационог суда — Београд. ОВАВЕЗА СБЕДОЧЕЊА У ГРАЂАНСКИМ П4РНИЦАМА Право је јасно подељено у две велике гране: јавно и ириватно. Прво регулише обавезе између појединаца и заједнице. Друга група права обухвата и нормира међусобне односе појединаца. Јавно право за разлику од приватног, води рачуна у прво№ реду о заједници. Закони овога права предвиђају права друштва према појединцима као и обавезе ових према целини. Свака организована друштвена заједница има за циљ да се одржи. Штитећи основна начела свога битисања, она предвиђа све потребне мере и за свој опстанак. Даље, само пак одржање друштва треба редовно — нормално, без великих потреса и на сигурној подлози да тече. У том циљу друштво нормира своја права и установљава санкције за остварење ових. Права друштва су на појединцима — члановима заједнице и добрима, које обухвата његова. територијална власт. Од појединаца се у првом реду тражи вршење извесних дужности према целини. У накнаду за то, они имају права заштите и помоћи. Кривични закон, штитећи основе данашњег друштвеног уређења: живот, имовину слободу и част као и установу државе и њене прерогативе — угрожава казном прекршаје противу односних одредаба. Ту друштво дела по дужности, средством својих органа. У главном, осим извесних изузетака, повређени или оштећени не долази у обзир у погледу гоњења и примене казне на кривце. Може се рећи, и тиме објаснити напред речено, да ако држава гони убицу или крадљивца без обзира на постојање захтева за гоњење од стране појединца, то она чини у циљу заштите поретка и реда који влада. Овај пак, подразумева забрану убиства и крађе. За успех истраге, ислеђења па према томе и пресуде, сви су појединци дужни да суделују. Не да би се обештетио покрађени појединац, већ да би се одржала воља заједнице, да је, у нашем примеру, крађа недозвољена радња. И» оваквог схватања и чланови заједнице имају несумњиво користи. Претпоставља се, да и они желе да живот и имање, као и осталазаштићена добра, буду на овај начин чувана. Ван домена закона који уређују односе заједнице према појединцима и о чијем се поштовању и извршењу стара само друштво — постоји читав низ закона који регулишу односе између појединаца. И они су израз средине и садрже у себи заштиту основних: друштвених начела у колико се односе на појединце. Но за разлику од првих — њих је друштвена заједница са дејством свију нас, прописала и начинила у њима објективно право појединаца: једних према другим. У овим законима, она нам је нормирала, држећи се основних начела друштвеног уређења и правице, каквај права и дужности проистичу за интересована лица, ако се у одређеним односима нађу. Даље, изјавила је, да ће се и та права