Бранич

ОБАВЕЗА СВЕДОЧЕЊА У ГРАЂАНСКИМ ПАРНИЦАМА

гпојединаца поштовати и штитити од друштва. Но за разлику од првих, на појединцима је, да своја права траже, Заједница пак, путем својих права остварује их. Овде друштво дакле даје само сарадњу појединцу, кад је он захтева. 1 )

Нас у овом напису интересује приватно право. Управо формални закон овога права: Грађански парнични поступак, који по•Јединим својим одредбама узима карактер јавно правног закона. И ранији Законик о поступку судском у грађанским парницама од 1865 године за Краљевину Србију предвиђао је дужност сведочења у грађанским аарницама. Та је дужност нормирана у § 208. Ова обавеза сведочења била је ублажена одредбом •§-а 255, по којој је сведок могао и несведочити или незаклети се, под условом да накнади парничару трошкове и штету, ако •би овај због тога парницу изгубио. Штета је пак износила онолико, колико је парничар изгубио тиме што сведок није хтео да сведочи. Иови законодавац од 1929 године, ове мере за приморавање сведока да сведочи пооштрава. Тако, у § 422 вели, да у сваком случају, кад сведок неоправдано ускраћује сведочење, одговара странкама за штету, коју је проузроковао тиме, што је осујетио «ли одуговлачио доказивање. Даље, према § 429 одговара за штету коју |е странкама проузроковао и „непослушни" сведок, што је својом кривњом осујетио или одуговлачио доказивање. Но осим овога, сведок који неоправдано ускраћује сведоџбу или неће да положи заклетву може се принудити на сведочење новчаном казном до 10.000 динара. А ако то не помаже и иритвором. Истина лритвор не може трајати дуже од шест недеља. Сведок пак, који неоправдано изостане од рочишта, на које је био позван да сведочи — одговара за трошкове, које је проузроковао недолажењем, а може бити кажњен због нарушења реда. Градација у кажњавању иде дотле да ће „непослушни" сведок бити доведен силом у суд да сведочи. Иста невол>а чека и „непослушног" вештака. — § 450 грађ. поступка 2 ). I. Као оправдање ових мера истиче се солидарност, која треба да постоји међу грађанима. Сви су дужни да једни друге лрипомажу. Ако је добро једног угрожено, сусед или случајни пролазник дужан је да му укаже помоћ. Овде би се та помоћ огледала у томе, што је такво лице не само позвано већ и обавезно да о свим чињеницима у вези са спорним предметом а њему су познате и које могу користити странци у једном грађанском спору, за остварење свога приватног права — јавно у суду посведочи. Сматра ли грађанин, да не може сведочити, он је дужан да наведе суду разлоге. Ако их овај не уважи, према њему Ј ) Шта ће све ући у законе јавно правног карактера, зависи поглавито од тога шта и како жели да се заштити у интересу целине. Претпоставка је, да •одређује народ, то јест већина овога преко својих претставника. Но дешава се, да ову бригу за одржање јавног поретка какав се у даном моменту жели —• •одређује једна снажна мањина или један човек. У том случају, он одлучује за чео народ и ствара законе којима се штите јавне и приватне тековине, 2 ) И у ранијем ср. Г. суд. пост. од 1865 год. у § 239 за непослушност сведока предвиђено је насилно довођење у суд ради сведочења.