Бранич
58
„Б Р А Н И Ч*
12. Да ли се са „добром вером" (§10) и „добрим обичајима'' (§§ 856, 1242) уноси више одређености или више пометње? а) За „добру веру" (§ 10 превод је члана 3 швајцарског Грађанског законика) имамо аоштење (§ 354 и многи други). б) Правник, навикнут на § 13 Грађанског законика од 1844^ годиве, примећује оскудицу сличног прописа у уводу Предоснове. §§ 9, 865 и 1242 не накнађују је. Ако се под „добри обичаји'' разуме што и „морал" (благонаравље), зашто уносити још и израз који се мање употребљује но „морал" (§§ 42, 80, 97)? Ако се пак, мисли на обичаје, који су добри, заборавља се, да обичај има тек да се образује (формира), а то бива дугим понављањем одређеног поступка. Дотлеза такав поступак уопште не постоји обичај, па, према томе, ни мерило предвиђено у „добрим обичајима", и онда за њега до тога тренутка остаје само законска оцена. 13. На раскош или шаренило у називима „поседа" већје указано^ Не изостају ни штета и накнада: ,,штета" (§ 1273); „претрпљена штета" (§ 1273); „права штета" (§ 1280); „сва штета" „отштета" (§ 1039); ,,задовољење" (§§ 853, 359); „пуно задовољење" (§ 867); „потпуно задовољење" (§ 1273); „потпуно обештећење" (§ 545). Није мање богатство ни у називима случаја: „случај" (§ 1389);,,несрећан случај" (§ 1093); ,,пуки случај" (§§ 1133, 1257); „изванредан случај" (§§ 1085, 1086); „изванредан несрећан случај" (§ 1087); „неотклоњив случај". 14. Обилност назива у материји старатељства одговара обилности врсте старатељства: ,,штитник'' (§ 228), „скрбник" (§ 304), „помоћник" (§ 305) и „привремени помоћник" (§ 316). У немачком Грађанском законику, у коме је о тој материји. 56 параграфа више но у Предоснови, задовољили су се са старатељством (над малолетницима §§ 1773—1895, над пунолетницима §§ 1896-1908) и са РНе§зсћаН (§§ 1909-1921). Тако је и у мађарском нацрту. У швајцарском Грађанском законику, познато је само туторство и старатељство. Исто тако и на подручју апелационог суда у Новом Саду. Непознато је, да се је на подручју апелационих судова у Београду и у Скопљу имала каква штета од једног јединог назива: старатељство. 15. У времену, у коме се не признаје племство ни титуле, нити икаква преимућства по рођењу, у коме су, доследно, сви грађани једнаки пред законом, свима подједнако доступна сва звања у свима струкама државне управе, и у коме сви грађани имају подједнако активно и пасивно бирачко право и сви подлеже општој пореској и војној обавези (чланови 4, 19, 54, 55„ 105, 108 Устава), употреба речи сталеж потсећа на средњи век и, кад се ради о Предоснови, намеће се питање: Према коме ће ,,сталежу" штитник ,,васпитати" штићеника (§ 245) 3 )
3 ) Преписи, на које је мишљено, када је у предавању речено, да чине част. Предоснови, јесу §§ 157, 162, 175, 199, 203.