Бранич

€0

„Б Р А Н И Ч"

У овом правцу, да наведемо само као најеклатантније примере, истичу се дела непрежаљеног доајена из Бордоа 1.еоп Ои§иН-а и професора РгапдоЈб Оепу а. Повлачећи разлику између објективног (с!гои ођјесИЈ) и позитивног права (сЗгоЛ робЈИ!) Ои§иИ је покушао да утврди чињенице које утичу на стварање права, мислимо објективног (скок ођјесШ), јер ово друго — сЈгоИ робЈЦ{ — мора да одговара оном првом, управо у случају сукоба (а тај ће сукоб увек настати када правне норме не буду одговарале потребама односа у друштву), објективно право (с1гои оћјесШ) биће јаче од позитивног права (с1гоИ розШГ). По њему то су осећај солидарности и осећај правде 3 ). Оепу, у своме магистрал-

ђ Дпгијева идеја солидарности била је често нападана. То је често долазило и због нетачног или бар непотпуног разумевања мисли славнога доајеиа. Његово схватање солидарности није статично већ динамично. Он није никада спорио постојање супротности интереса у друштву, па чак ни супротнсст интереса оних који владају и оних којима се влада. Отуда се његова солидарност мора схватити динамички, т. ј. солидарност у остварењу, као циљ лруштва. А тај циљ он није, као што је то често случај са присталицама теорије одн. теорија природнога права, поставио а рпоп, већ посматрањем чињеница. Солидарност има свој почетак, свој развој и свој завршетак, који ће бнти, мислимо једшкост социјално схваћена. Не треба заборавити да та солидарност није била, нити је оствдрена. Она је у остварењу и она у своме основном, рудименталном облику и данас постоји. То истина није солидарност класа (јер ће солидарност класа значити у самој ствари нестанак класа), али је та солидарност, т. ј. солидарност која данас постоји, солидарност бића, која је неопходна за опстанак друштва, солидарност која значи само друштво. То је чак пре међузависност • (1п(егЈерепс1апсе, израз употреРљен и од самог Дигија), која значи конкретно постојање, неопходност постојања у извесном, какав се у једном моменту показује, друштвеном односу. Таква међузависност, таква основна, рудиментална, ако хоћете природна илн почетак друштвене солидарности (за разлику од стања у коме се животиње налазе — на пр. вук и овца) ностоји несумњиво у људском друштву, јер се иначе не би могла објаснити појава друштва нити његов оп»станак. Борба постоји, можда је она суровија него у животињском свету, али постоји солидарност чињеница, у извесном мањем или већем обиму, која изазива постојање и омогућује опстанак друштва, макар колико да је оно, као што и јесте, несоцијално и неправично. Из овакве међузависности, основне, почетне солидарности, ОидиН је, можда више него што је требало, одвајајући се кадкада више него што би требало од стварносаи, извео постојање осећаја солидарности; — створио је идеју, идеологију, која би као дух имала да буде основ друштву, да детерминише друштвено уређење, друштвене форме, па према томе и право. То би, дакле, имао да буде 8рш(иб гев^из за све оне који сачињавају друштво. — Поступак у основи тачан, који не умањује позитивистичке и реалистичке особине Дигијевих схватања. Реалистичка школа, схватајући сву важност чињеница, сматрајући чињеницу (у најширем смислу речи) извором и праизвором свега друштвеног, није и не треба да занемари идеје. Чак шта више, идеје су и неопходне јер је за правилно решење друштвеног питања неопходно не само познавање факата него и укупности низа дејства факата у извесчом друштву. Потребно је поред конкретних појава издвојити чињенице које одређују и предестинирају ток историје у њиховом објективно — општем облику, у облику идеја. Само треба водити рачуна о врсти идеје, управо потребно је разликовати ираву идеју, која је заснована на правилној оцени чињеница које постоје и антиципирању чињеничког стања које има да дође, но које има за основу стварно чињенично стање прошлости и садашњости, од идеје која је производ чистог логицизирања појединаца, а која и није идеологија у правом смислу, већ метафизика, ако хоћете мистицизам и фанатизам, јер нема ничега реалног у себи. — И Ои§ш1 је, у стварању свога система, у главном тако и поступио. На истој линији налазе се, да наведемо само примера ради, Оепу и Магх. Није ли Дигијева доктрина посматрање чињеница које постоје са антиципирањем идеје солидарности, оснивајући се на посматраним фактима? Није ли доктрина Каг1 Магх-а била само констатација чињеница које постоје; претерано искоришћавање радника, превласт капи-